.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 661/2021
11.05.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“, d.o.o. ... čiji je punomoćnik Jelena Dojčinović, advokat iz ..., radi utvrđenja postojanja radnog odnosa i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2552/20 od 05.11.2020. godine, u sednici održanoj 11.05.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2552/20 od 05.11.2020. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 100/19 od 01.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog počev od 02.01.2019. godine i da se naloži tuženom da ga vrati na rad i prizna mu sva prava na rad i po osnovu rada. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 52.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2552/20 od 05.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tuženom je kao ponuđaču u postupku javne nabavke, od strane JKP „Blace“ kao naručioca, odlukom od 25.09.2018. godine, dodeljen ugovor za usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja. U cilju ispunjenja tog ugovora tuženi je angažovao četiri lica na poslovima službenika obezbeđenja, a između ostalih i tužioca. Aktom od 04.01.2019 godine, koji je tužilac primio 09.01.2019. godine, tuženi je pozvao tužioca da mu, na osnovu Zakona o radu i Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, dostavi dokaze da ispunjava uslove za zasnivanje radnog odnosa na poslovima službenika obezbeđenja u privatnom sektoru, a između ostalog, i da ima licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja. Tužilac tuženom nije dostavio licencu niti je poseduje. U periodu od 02.01.2019. godine do 02.10.2019. godine, tužilac je bez zaključenog ugovora o radu faktički radio na poslovima čuvanja objekta JKP „Blace“ i prijema telefonskih poziva za šta mu je isplaćena zarada.
Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je kod tužioca počev od 02.01.2019. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme i da se naloži tuženom da ga vrati na rad, neosnovan.
Odredbama člana 24. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17-US, 113/17 i 95/18-autentično tumačenje) propisano je da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.
Prema odredbi člana 30. Zakona o radu, radni odnos se zasniva ugovorom o radu, a prema članu 32., ukoliko poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u pismenom obliku, smatra se da je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.
Odredbom člana 8. stav 1. Zakona o privatnom obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ br.104/13, 42/15 i 87/18), propisano je da poslove privatnog obezbeđenja mogu vršiti pravna lica, preduzetnici i fizička lica koji imaju licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, izdatu od strane Ministarstva.
Prema Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tuženog od 21.04.2015. godine, uslovi za zasnivanje radnog odnosa za radno mesto službenika obezbeđenja su III ili IV stepen stručne spreme, dve godine radnog iskustva na istim poslovima, licenca za vršenje osnovnih poslova službenika obezbeđenja bez oružja ili licenca za vršenje specijalističkih poslova službenika obezbeđenja sa oružjem, timska orijentisanost, poznavanje rada na računaru i pozitivna provera MUP.
Pravilno su sudovi odbili i zahtev tužioca za vraćanje na rad, jer izostanak pravnosnažne sudske odluke kojom je utvrđeno da je zasnovao radni odnos, isključuje i osnovanost zahteva za njegovu reintegraciju, primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.
Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke presude.
Odluka o troškovima postupka iz stava drugog i trećeg izreke je doneta primenom člana 165. i člana 163. stav 2. u vezi člana 153. ZPP. Zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji je neosnovan imajući u vidu neuspeh revidenta u ovom postupku, a zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju je neosnovan jer se ne radi o troškovima koji su bili potrebni radi vođenja ove parnice.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
