U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivana Stanković, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za proizvodnju mesnih proizvoda i konzervi „Juhor- eksport“ a.d. Jagodina, čiji je punomoćnik Branko Dimić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3344/18 od 14.03.2019. godine, u sednici održanoj 29.10.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3344/18 od 14.03.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 111/18 od 03.09.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog broj ... od 25.03.2010. godine, doneto od strane generalnog direktora tuženog, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj ... od 30.03.2004. godine, zbog toga što je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, kao nezakonito, te da isto ne proizvodi pravno dejstvo. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 264.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3344/18 od 14.03.2019. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11,18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 30.03.2004. godine. Aneksom ugovora o radu od 08.05.2006. godine, stranke su ugovorile da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni svojom krivicom učini neku od povreda radnih obaveza, od kojih povreda je predviđena povreda ako nezakonito raspolaže imovinom i sredstvima tuženog (član 11. tačka 3. alineja 2.). Tužilac je kod tuženog obavljao poslove .... i rada na ... . Dana 26.02.2010. godine u 13,40 časova na izlazu iz kruga preduzeća zaustavljen je kamion preduzeća „... – ....“ DO ...u kome je pronađeno goveđe i svinjsko meso, u original pakovanjima, a sa njima i roba iz povrćaja namenjena uništenju. Povodom ovog događaja tužilac je na usmeni zahtev tuženog, tuženom predao pisanu izjavu 09.03.2010. godine, u kojoj je naveo da je 26.02.2010. godine (kao i cele nedelje) radio u drugoj smeni i da nije bio prisutan tom događaju, da ga je BB radnik preduzeća „... – ...“ d.o.o. ... u više navrata zvao da pita da li ima nešto iz povraćaja što bi moglo da posluži kao hrana za pse, da se za njega odvajala roba iz povraćaja i spremala po 2 – 3 džaka, na ime čega im je BB davao sok, cigarete ili nešto para da kupe cigarete. Tuženi je tužioca upozorenjem od 16.03.2010. godine upozorio da su se stekli uslovi da mu otkaže ugovor o radu od 30.03.2004. godine, saglasno odredbama člana 43. tačka 2. alineja 1. i 2. Pravilnika o radu i člana 11. tačka 3. alineja 1. i 2. ugovora o radu, jer je tužilac nezakonito raspolagao imovnom preduzeća, tako što je zaposlenom u „...– ...“ vozaču VV i pomoćnim radnicima GG i DD omogućio i dozvoli da prisvoje (u nameri da iznesu iz preduzeća) svinjsko meso u količini od 22 kg, goveđe meso u količini od 20 kg, pileću salamu u količini od 8 kg i 44 kg razne robe iz povraćaja (što je utvrđeno naknadnim merenjem), a koja zbog isteka roka nije bila za ljudsku upotrebu već za uništenje, koji događaj se desio 26.02.2010. godine u 13,40 časova. Tuženi je navedeno upozorenje dostavio Sindikatu tuženog. Spornim rešenjem tuženog od 25.03.2010. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu primenom člana 179. tačka 2. Zakona o radu i člana 11. tačka 3. alineja 2. ugovora o radu, jer je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze predviđenu članom 11. tačka 3. alineja 2. ugovora o radu, koja se sastoji u nezakonitom raspolaganju imovinom društva, tako što je robu iz povraćaja (proizvode iz proizvodnog asortimana namenjenu neškodljivom uništenju) u više navrata u toku februara 2010. godine zaključno sa 25.02.2010.godine, dao zaposlenima u „... –....“ d.o.o. ..., koji su tu robu iz kruga društva iznosili u kamionu za odvoženje smeća. U obrazloženju spornog rešenja između ostalog je navedeno da je radnik obezbeđenja, ĐĐ, primetio da nije uključena presa za mlevenje otpada prilikom pražnjenja poslednjeg kontejnera, pa je prilikom pretresa teretnog kamiona u koji se utovara otpad, pronađeno 22 kg svinjskog mesa, 22 kg goveđeg mesa, 8 kg pileće salame (meso iz proizvodnje) i 44 kg robe iz povraćaja, pa je zbog činjenice da pronađena roba iz povraćaja nije smela biti odlagana u kontejnere za običan otpad, već u posebne za konfiskat, zatraženo da izjave o navedenom događaju daju zaposleni na poslovima vozača viljuškara i traktora i rada na krugu i to tužilac AA, EE i ŽŽ, koji su iste i dali; da je tuženi (imajući u vidu izjavu tužioca da nije radio u smeni u kojoj se desio navedeni događaj, zbog čega i ne zna šta se tada dogodilo) zaključio je da je tužilac u navedenom periodu raspolagao imovinom društva, tako što je robu iz povraćaja namenjenu neškodljivom uništenju davao zaposlenima u „... – ...“ d.o.o. ... na koji način je učinio povredu radne obaveze predviđenu članom 11. tačka 3. alineja 2. ugovora o radu stranaka, nezavisno od činjenice što 25.02.2010. godine nije radio u smeni kada se desio navedeni događaj, jer je sam tužilac izjavio da je robu za povraćaj u više navrata davao radnicima „... – ...“ d.o.o. ... a bio je upoznat sa načinom postupanja sa takvom vrstom otpada, odnosno obavezan da se roba iz povraćaja odlaže u kontejner za konfiskat, što potvrđuje da je bio svestan da nije ovlašćen da istom raspolaže. Povodom navedenog događaja vođen je krivični postupak protiv okrivljenih AA, EE, ŽŽ, DD i GG koji su pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Jagodini K 7347/10 od 19.02.2015. godine oslobođeni od optužbe da su 26.02.2010. godine izvršili krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. KZ na štetu „Juhor-eksport“ a.d. Jagodina. Tužilac 26.02.2010. godine nije radio u prvoj, već u drugoj smeni.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili član 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09) kada su usvojili zahtev tužioca za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu od 26.02.2010. godine i za vraćanje na rad.

Članom 179. tačkom 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br.24/05, 61/05, 54/09), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Članom 180. stavom 1. istog zakona propisano je da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tačka 1.) – 6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavlja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja, dok je stavom 2. istog člana propisano da je poslodavac dužan da u upozorenju navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koje ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

Prema članu 180. Zakona o radu, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju i iz člana 179. tačka 2.) istog zakona, zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni o navodima upozorenja. Smisao upozorenja je da se zaposlenom stavi do znanja da je svojom radnjom, odnosno postupkom, izazvao nastanak otkaznog razloga, kako bi se izjasnio o svemu što mu se stavlja na teret, a pre svega o tome da li je učinio povredu radne obaveze, odnosno narušio radnu disciplinu, da li postoje razlozi za isključenje povrede radne obaveze ili krivice i da li postoje druge okolnosti od značaja za činjenično i pravno razjašnjenje slučaja. Konvencija Međunarodne organizacije rada broj 158 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Službeni list SFRJ“ – Međunarodni ugovori br. 4/84, 7/91) u članu 7. predviđa da radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost. Stoga u upozorenju, kojim počinje procedura davanja otkaza za povredu koja je bila povod za otkaz, poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, konkretizujući vreme, mesto i način izvršenja povrede radnih obaveza. Kada se ima u vidu utvrđeno činjenično stanje, sadržina upozorenja od 16.03.2010. godine, u kome je naveden događaj od 26.02.2010. godine, sadržina izjave tužioca od 17.03.2010. godine i sadržina spornog rešenja od 25.03.2010. godine u kome je navedeno da je tužilac učinio povredu radne obaveze, tako što je robu iz povraćaja, u više navrata u toku februara 2010. godine zaključno sa 25.02.2010. godine davao drugim licima, koja su tu robu iz kruga tuženog iznosila u kamionu za odvoženje smeća, to sledi da je sporno rešenje tuženog nezakonito, jer ne postojati identitet između činjeničnog opisa radnji koje predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu navedenih u upozorenju i između činjeničnog opisa radnji koje predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu navedenih u spornom rešenju o otkazu ugovora o radu. Osim toga, tužilac u vezi događaja od 26.02.2010. godine, koji se navodi u upozorenju, nije ni mogao da izvrši povredu radne obaveze, jer je taj dan radio u drugoj smeni, a iz izveštaja o vanrednom događaju od 26.02.2010. godine sledi da se radi o događaju od 26.02.2010. godine u 13,40 časova, kada su radnici obezbeđenja pregledom kamiona koji odvozi otpad, utvrdili da je iz kontejnera u kamione uneta određena količina robe, a koji događaj je bio razlog da se od tužioca (usmeno) zatraži izjava, koju je tužilac dao 09.03.2010. godine u pisanoj formi. Sa napred navedenih razloga, pravilno su zaključili nižestepeni sudovi da je sporno rešenje nezakonito i pravilno odlučili kada su isto poništili i kada su obavezali tuženog da tužioca vrati na rad, pravilnom primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Stoga su ocenjeni, kao neosnovani navodi revizije tuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Revizijom se neosnovano ukazuje na to da je tužilac u svojoj pisanoj izjavi od 09.03.2010. godine u svemu potvrdio sve okolnosti pod kojima se predmetna povreda radne obaveze dogodila i koju je tuženi naveo u spornom rešenju. Navodi su neosnovani, s obzirom da je u spornom rešenju navedeno da je tužiocu otkazan ugovor o radu, jer je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze, koja se sastoji u nezakonitom raspolaganju imovinom društva, tako što je robu iz povraćaja (proizvode iz proizvodnog asortimana namenjenu neškodljivom uništenju) u više navrata u toku februara 2010. godine zaključno sa 25.02.2010.godine dao zaposlenima u „... – ...“ d.o.o. ..., koji su tu robu iz kruga društva iznosili u kamionu za odvoženje smeća, pa kako iz navedenog sledi da tuženi tužiocu nije dostavio upozorenje u vezi povrede radne obaveze za period od februara 2010. godine zaključno sa 25.02.2010.godine, zbog koje povrede mu je otkazan ugovor o radu, već da se tužilac pisanom izjavom od 09.03.2010. godine izjasnio po usmenom nalogu tuženog u vezi događaja od 26.02.2010.godine, to su ovi navodi neosnovani.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić