Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018, 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tuženog osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog počev od 1989. godine na poslovima ... . Rešenjem Ministarstva zdravlja i zaštite životne sredine RS od 14.05.2001. godine, tužilac je imenovan na funkciju direktora Zavoda za zaštitu zdravlja „BB“ ..., na mandatni period od četiri godine. Navedenu funkciju, na osnovu odluka o ponovnom imenovanju, tužilac je obavljao u više mandata, u kontinuitetu. Na osnovu odluke RZZO od 19.11.2010. godine o imenovanju tužioca za direktora filijale za ... okrug na mandat od 4 godine, tužilac je kao direktor filijale u RZZO zasnovao radni odnos na određeno vreme od 01.12.2010. godine za mandatni period od četiri godine u RF, a tuženi 02.12.2010. godine doneo rešenje o mirovanju radnog odnosa tužioca, kojim je određeno da tužiocu za vreme odsustva sa rada zbog imenovanja na javnu funkciju direktora Filijale RZZO za ... okrug, počev od 01.12.2010. godine miruju prava i obaveze na radu. Tužilac je sa tuženim imao zaključen Ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti Re .../... od 31.07.2006. godine.

Odlukom direktora RFZO od 10.12.2014. godine, tužilac je imenovan za direktora filijale RFZO za ... okrug, na madatni period od četiri godine, počev od 10.12.2014. godine. Zbog isteka mandata na koji je imenovan, Odlukom o razrešenju od 10.12.2018.godine tužilac je razrešen dužnosti direktora navedene filijale. Iz istog razloga, tužiocu je radni odnos na određeno vreme u RFZO, koji je bio produžavan po mandatnim periodima, prestao sa danom 10.12.2018. godine.

Utvrđeno je da tužilac nakon prestanka funkcije zbog koje mu je mirovao radni odnos kod tuženog, podneo prijavu na oglas tuženog od 04.12.2018. godine objavljen za prijem u radni odnos jednog izvršioca na radnom mestu lekara specijalista higijene ili doktora medicine na specijalizaciji iz higijene. Tužilac je prijavu podneo 18.12.2018. godine, a tuženi objavljeni oglas poništio 26.12.2018. godine i istovremeno objavio novi oglas za prijem u radni odnos jednog izvršioca na radnom mestu lekara specijaliste iz mikrobiologije ili doktora medicine na specijalizaciji iz mikrobiologije. Nakon poništaja oglasa, tužilac je tuženom podneo pismeni zahtev za vraćanje na rad 29.01.2019. godine.

Međutim, rešenjem tuženog od 16.02.2019. godine tužiocu je otkazan Ugovor o uređenju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti Re. .../... od 31.07.2006. godine sa svim aneksima i utvrđeno da tužiocu radni odnos prestaje dana 30.11.2010. godine, sa kojim danom je po osnovu rešenja o mirovanju radnog odnosa br. ...-.../... od 02.12.2010. godine tužilac odjavljen sa obaveznog osiguranja. Ugovor o radu je otkazan zato što se tužilac nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka mirovanja radnog odnosa određenog navedenim rešenjem o mirovanju radnog odnosa.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, smatrajući da je tužilac podnetom prijavom na oglas 18.12.2018. godine jasno izrazio volju da se vrati na rad kod tuženog po prestanku funkcije 10.12.2018. godine i s njom vezanog radnog odnosa u RFZO, i da stoga nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu. Tužilac je imao svojstvo zaposlenog na neodređeno vreme kod tuženog i utvrđeno mirovanje radnog odnosa za vreme odsustva sa rada zbog vršenja javne funkcije, funkciju direktora filijale RFZO za ... okrug obavljao je u kontinuitetu do 10.12.2018. godine, kada mu je prestala funkcija, kao i radni odnos na određeno vreme, zbog isteka perioda na koji je imenovan na funkciju. Naime, Odlukom o imenovanju direktora Filijale RZZO 02/11 br. ...-.../... od 19.11.2010. godine, tužilac je imenovan za direktora na mandat od 4 godine, a tuženi je doneo Rešenje br. ...-..../.... od 02.12.2010. godine kojom je tužiocu utvrđeno mirovanje radnog odnosa kod tuženog zbog imenovanja na javnu funkciju, počev od 01.12.2010. godine, s tim da je zaposleni dužan da se vrati na rad u roku od 15 dana od dana prestanka razloga za mirovanje radnog odnosa. Tužilac je ponovo biran na istu funkciju počev od 10.12.2014. godine. Po isteku četvorogodišnjeg mandata, tužiocu je prestala funkcija direktora filijale RZZO. Time je otpao razlog mirovanja radnog odnosa kod tuženog. Tužilac je izrazio volju da se vrati na rad kod tuženog, podneo je prijavu na oglas za prijem u radni odnos na radno mesto njegove specijalnosti, te to učinio u okviru roka propisanog članom 79. stav 2. Zakona o radu, a tuženi je oglas poništio i tužioca nije vratio na rad. U takvoj situaciji, tužilac se pismeno obratio tuženom zahtevom za vraćanje na rad od 29.01.2019. godine, zahtevu nije udovoljeno, već je tuženi doneo rešenje br. .../... od 12.03.2019. godine da tužiocu prestaje radni odnos počev od 30.11.2010. godine, zbog toga što se nije vratio na rad u roku od 15 dana od dana isteka mirovanja radnog odnosa. Pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa tužiocu, je poništeno kao nezakonito.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti da je o osnovanosti tužbenog zahteva odlučeno pravilnom primenom materijalnog prava. Pre svega, nejasno je ostalo iz kog razloga je tuženi dana 04.12.2018. godine raspisao oglas za prijem u radni odnos jednog izvršioca na radnom mestu lekara specijaliste higijene ili doktora medicine na specijalizaciji iz higijene i oglas poništio dana 26.12.2018. godine, nakon što je tužilac po oglasu podneo prijavu za prijem u radni odnos kod tuženog, odnosno da li takvo tuženikovo postupanje stoji u vezi sa činjenicom da se tužilac prijavio za prijem na rad. Nejasno je i sa kojih razloga je tužilac podneo prijavu na oglas za prijem u radni odnos kod tuženog, imajući u vidu da je tužilac kod tuženog imao svojstvo zaposlenog na neodređeno vreme i utvrđeno mirovanje radnog odnosa zbog imenovanja na javnu funkciju, koja je prestala 10.12.2018. godine i usled toga tužilac imao pravo da se vrati na rad kod tuženog u roku od 15 dana. Nije sporno da je pisani zahtev za vraćanje na rad kog tuženog, tužilac je podneo 29.01.2019. godine. Da li se tužilac prethodno obraćao poslodavcu izričitim zahtevom da nastavi sa radom i kada konkretno, nije cenjeno, iako to pitanje uživa prevashodan značaj.

Odredbom člana 79. stav 1. tačka 4. Zakona o radu, propisano je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca. Stavom 2. je propisano da zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca. Citirana odredba je zaštitnog karaktera, jer se njome utvrđuju pravo na mirovanje radnog odnosa kao i pravo da se zaposleni po prestanku razloga za mirovanje radnog odnosa, vrati na rad kod poslodavca.

Imenovanjem na određenu funkciju zaposlenom radni odnos miruje za sve vreme dok obavlja tu funkciju. Mirovanje radnog odnosa se ne prekida ako zaposleni, po isteku mandata na koji je izabran bude ponovo izabran na istu ili drugu funkciju. Zakonom nije ograničen period obavljanja državne odnosno druge javne funkcije, na osnovu koje zaposleni ostvaruje pravo na mirovanje radnog odnosa. To znači da pravo na mirovanje radnog odnosa zaposleni ostvaruje uvek kada bude izabran na određenu funkciju, bez obzira koliko puta bude biran.

Međutim, nakon isteka perioda na koji je imenovan, zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije vrati na rad kod poslodavca na isto ili drugo radno mesto, koje odgovara njegovoj stručnoj spremi.

Zakonom nije konkretizovan način ostvarivanja ovog prava zaposlenog, tj. nije precizirano na koji način zaposleni može da realizuje svoje pravo da se vrati na rad kod poslodavca kod koga mu radni odnos miruje. Zakon ne propisuje obavezu zaposlenog da svom poslodavcu dostavi pisani zahtev za vraćanje na rad. Zaposleni može i na bilo koji drugi način ili radnjom da manifestuje nameru da se koristi pravom da se vrati na rad, u zakonom propisanom roku od 15 dana. Da li je tužilac tako postupio zasad se ne može zaključiti. Razlog tome stoji do stanovišta nižestepenih sudova koji su važnost pridali činjenici vezanoj za podnošenje prijave na oglas. Međutim, podneta prijava ne znači da je zaposleni u roku propisanom u članu 79. stav 2. Zakona o radu, manifestovao poslodavcu da se koristi pravom vraćanja na rad. Jedino u slučaju da je tužilac u zakonom propisanom roku poslodavcu izričito predočio da mu se stavlja na raspolaganje da nastavi sa radom, a da mu to nije omogućeno, već da je od strane poslodavca uslovljen da podnese prijavu na oglas, tada bi i činjenice podnete prijave i poništenog oglasa mogle imati uticaja. U svakom slučaju, primarno je pitanje o držanju i aktivnostima tužioca od prestanka funkcije do isteka prekluzivnog roka, propisanog odredbom člana 79. stav 2. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, nepotpuno utvrđeno činjenično stanje je rezultiralo pogrešnom primenom materijalnog prava, zbog čega su nižestepene presude morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će razjasniti okolnosti na koje je ukazano, a pre svega da li tužilac izričito izrazio nameru da se vrati na rad, na isto radno mesto, kod istog poslodavca i koje je konkretno radnje i kada preduzeo u tom cilju, odnosno da li se u zakonom propisanom roku od 15 dana obratio tuženom da mu omogući da nastavi sa radom, pa će iznova ceniti da li u konkretnom slučaju stoje razlozi za raskid radnog odnosa tužiocu počev od 30.11.2010. godine, kako je navedeno u osporenom rešenju.

Na osnovu činjenica koje utvrdi i oceni njihov pravni značaj, prvostepeni sud će pravilnom primenom materijalnog prava odlučiti o tužbenom zahtevu, i prema ishodu spora odlučiti o troškovima postupka.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić