Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca „West Chemie“ d.o.o, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Tomislav Ivanović, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća „Mladost“ sa sedištem u Aleksandrovcu, čiji je punomoćnik Veselin Damjanović, advokat iz ... i umešača na strani tuženog FK „Žarkovo“ iz Beograda, čiji je punomoćnik Zoran Novaković, advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5825/19 od 16.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 11.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5825/19 od 16.10.2019. godine, kao o posebnoj reviziji.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 5825/19 od 16.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4228/17 od 19.04.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac vlasnik poslovno-montažnog objekta koji se nalazi u ..., ul. ... br. .., na delu kp.br. .. KO ..., bliže opisanog u izreci, na kome je kao držalac nepokretnosti označen tužilac sa udelom 1/1. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 214.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5825/19 od 16.10.2019. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 4228/17 od 19.04.2019. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju, kao izuzetno dozvoljenu reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), koji se u ovom revizijskom postupku primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske praske, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva koji su navedeni u nižestepenim presudama. Sporno pravno pitanje na koje ukazuje revident– pitanje sticanja svojine, bilo da se radi o sticanju po samom zakonu ili od nevlasnika, rešava se u zavisnosti od utvrđenog činjeničnog stanja. U tom smislu, obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenih zahteva, u skladu su sa postojećom sudskom praksom i vladajućim pravnim shvatanjem u tumačenju i primeni materijalnog prava, čl. 24. do 26, u vezi sa članom 20, kao i člana 31. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, tako da ne postoji potreba za novim tumačenjem prava. Takođe, revident ukazuje na druga procesna i materijalnopravna pitanja pitanja konkrentnog spora, što nije razlog za odlučivanje o posebnoj reviziji. Iz nevedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je podneo tužbu 30.12.2002. godine, radi utvrđenja svojine, a u tužbi je kao vrednost predmeta spora naveden iznos 301.000,00 dinara.

S obzirom da vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić