U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Petrović, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva „OLIMPIAS KNITTING SERBIA“ A.D. iz Niša, čiji je punomoćnik Srđan Stanković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1604/2019 od 17.07.2020. godine, na sednici održanoj 31.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1604/2019 od 17.07.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Nišu, presudom P1 1878/18 od 01.03.2019. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je poništio kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ../2015 od 12.03.2015. godine i obavezao tuženog da vrati tužioca na rad i radne zadatke na radnom mestu u skladu sa školskom spremom, iskustvom i sposobnostima i prizna mu sva prava na radu i na osnovu rada u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove parničnog postupka u iznosu od 211.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, u roku od 15 dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav drugi izreke).

Apelacioni sud u Nišu, presudom Gž1 1604/2019 od 17.07.2020. godine, preinačio je presudu Osnovnog suda u Nišu P1 1878/18 od 01.03.2019. godine, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu broj ../2015 od 12.03.2015. godine i obaveže tuženi da vrati tužioca na rad i radne zadatke, na radno mesto u skladu sa školskom spremom, iskustvom i sposobnostima i prizna mu sva prava na rad i na osnovu rada, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav prvi izreke). Obavezao je tužioca da naknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od ukupno 211.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate, u roku od osam dana od dana prijema presude, pod pretnjom izvršenja (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13 - US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima, nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, na osnovu člana 408. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme, radi obavljanja poslova ..., na osnovu Ugovora o radu od 20.06.2012. godine. Aneksom ugovora o radu od 01.12.2012. godine, tužilac je premešten na poslove ... koje je obavljao do prestanka radnog odnosa. Osporenim rešenjem tuženog od 12.03.2015. godine, tužiocu je prestao radni odnos otkazom ugovora o radu, zbog nepoštovanja radne discipline, na osnovu odredbi člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 81. stav 2. alineja 6. Pravilnika o radu, koji je bio na snazi. Iz sadržine obrazloženja osporenog rešenja i izvedenih dokaza, utvrđeno je da je tužiocu stavljeno na teret da tokom perioda od šest meseci nije poštovao radnu disciplinu, na način što je kasnio na posao, napuštao radno mesto i izlazio iz prostorija tuženog u toku radnog vremena i to 07.09.2014. godine, 16.09.2014. godine, 23.09.2014. godine, 18.11.2014. godine, 23.11.2014. godine, 14.12.2014. godine i 26.12.2014. godine, da je usmeno upozoren da to više ne čini nadalje, ali da je nastavio da kasni i posle toga 14.01.2015. godine, 17.01.2015. godine, 18.01.2015. godine, 22.01.2015. godine, 27.01.2015. godine, kao i 31.01.2015. godine, dok se dana 25.01.2015. godine i dana 08.02.2015. godine nije ni pojavio na poslu. Tuženi je dostavio izvod iz elektronske evidencije o intervalima kašnjenja kako u prvoj, tako i u drugoj smeni, sa obrazloženjem da je pre otkaza preduzeo sve mere u smislu upozorenja tužioca kako usmeno, tako i pismeno, imajući u vidu da se radi o kadru koji im je potreban, kako bi se izbegla najteža situacija, što nije uradilo plodom, pa je doneo osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu. Tužilac je potvrdio da jeste kasnio i izlazio s posla, da mu jesu poznate odredbe ugovora o radu i pravilnik tuženog u tom delu, da je primio pisano upozorenje tuženog pre otkaza, da se nije na isto izjasnio jer ne bi znao šta da napiše, ali da smatra da se radilo o neznatnom kašnjenju. Pri tom da mu je izrečena mera preoštra, jer je on naporno i vredno radio i mimo redovnog radnog vremena, te da je jedan od razloga nezakonitosti osporenog akta i to što je isti donet 12.03.2015. godine, u vreme dok se nalazio na bolovanju počev od 03.03.2015. godine do 27.03.2015. godine (tužba je podneta 07.05.2015. godine).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, kojim je tražio da se poništi kao nezakonito osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu i da se obaveže tuženi da vrati tužioca na rad i radne zadatke, na radnom mestu u skladu sa školskom spremom, iskustvom i sposobnostima i prizna mu sva prava na radu i na osnovu rada.

U sporu iz radnog odnosa, sud zakonitost rešenja ceni sa stanovišta pravilne primene materijalnog prava, povrede pravila postupka i činjeničnog stanja iz osporenog rešenja.

Naime, kako je utvrđeno da su tačne činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje i da je isto doneto u skladu sa zakonom regulisanim postupkom, imajući u vidu da je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u smislu člana 180. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) i osporeno rešenje je doneto na osnovu odredbi člana 179. stav 3. tačka 8. i člana 81. stav 2. alineja 6. Pravilnika o radu, to su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu je propisano da, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Odredbom člana 81. stav 2. alineja 6. Pravilnika o radu tuženog je propisano da, poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, zbog nepoštovanja radne discipline i to ako zaposleni kasni na posao, bez dozvole napusti mesto rada i/ili izađe iz poslovnih prostorija poslodavca u toku trajanja radnog vremena.

Prema tome, kako tužilac kao zaposleni očigledno nije poštovao radnu disciplinu kod tuženog, imajući u vidu da je u određenom vremenskom periodu kasnio i to dana 14.01.2015, 17.01.2015, 18.01.2015, 22.01.2015, 27.01.2015. i 31.01.2015. godine, kao i da se dana 25.01.2015. i 08.02.2015. godine, nije pojavio na poslu, to je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod tuženog, zbog čega je osporeno rešenje zakonito.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o prestanku radnog odnosa tužiocu otkazom ugovora o radu, to je pravilno i odbijen tužbeni zahtev za vraćanje tužioca na rad kod tuženog.

Pri tom, kako se odbija kao neosnovana revizija tužioca, to nije neophodno dalje detaljno obrazlagati ovu presudu, već se tužilac kao revident upućuje na obrazloženje pobijane drugostepene presude, da se nepotrebno ne bi ponavljalo, u smislu odredbe člana 414. stav 2. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić