U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Stanić, advokat iz ..., protiv tuženog „City Express“ d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Nenad Ranković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 850/20 od 22.05.2020. godine, u sednici održanoj 19.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 850/20 od 22.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 850/20 od 22.05.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P1 55/18 od 15.10.2018. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev, poništeno kao nezakonito rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 16.04.2014. godine, obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 150.750,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povred odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu od 01.09.2013. godine, na poslovima ... . Pobijanim rešenjem od 16.04.2014. godine na osnovu člana 179. tačka 2. Zakona o radu i člana 22. stav 1. tačka 9. ugovora o radu, otkazan mu je ugovor o radu, jer je neopravdano izostao sa rada uzastopno 5 radnih dana. Tužilac je dostavio izveštaj o privremenoj sprečenosti za rad za period od 01.03.2014. godine do 17.03.2014. godine, nakon čega nije dolazio na posao počev od 18.03.2014. godine, a shodno članu 103. Zakona o radu nije obavestio poslodavca o nastupanju privremene sprečenosti za rad, niti je na bilo koji drugi način obavestio poslodavca o razlozima svog odsustvovanja sa posla.

U ugovoru o radu od 01.09.2013. godine, na osnovu koga je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme, kao adresa tužioca navedena je ... broj .., SO Niš.

Tuženi je pre donošenja osporenog rešenja sačinio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 25.03.2014. godine, koje je uputio tužiocu preporučenom pošiljkom 26.03.2014. godine, naslovljenom na tužioca sa adresom ... broj .., koja pošiljka se vratila pošiljaocu sa naznakom „nepoznat“. Nakon toga je tuženi doneo odluku od 31.03.2014. godine da se upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu pribije na oglasnu tablu i da će se dostavljanje smatrati izvršenim tužiocu po isteku 8 dana od dana pribijanja na oglasnu tablu.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti Niš od 13.06.2018. godine u KO Niš-Pantelej, naseljeno mesto Niš- deo Pantelej, Opština Niš- Pantelej postoji ulica ... broj .., dok u KO Gornji Matejevac ... ulica nije evidentirana.

Iz iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke proizlazi da je bio na bolovanju od 01. do 17.03.2014. godine, a da mu BB, njegov rukovodilac, dana 18.03.2014. godine, kada se vratio na posao, nije dozvolio ulazak u magacin, da mu je u prolazu rekao da nema šta da traži tu, nakon čega je on otišao kući. Posle toga nije dolazio na posao, dolazio je na rad ispred magacina, sve do sredine aprila, kada je dobio rešenje o otkazu, a svoje radne zadatke nije obavljao, jer mu rukovodilac nije dozvolio ulazak u magacin, nije mu davao putne naloge, bez kojih ne sme da izađe iz centra, a smatra da je otkaz dobio zbog toga što je zajedno sa ostalim zaposlenima podneo tužbu radi isplate zarada, u vezi sa čime je direktor obavio razgovor sa zaposlenima i tom prilikom im sugerisao da povuku tužbe za isplatu. Njegova adresa u dosijeu tuženog je ... broj .., ..., ..., nije dobio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a na oglasnoj tabli nije video upozorenje, jer oni u centru u Nišu nemaju oglasnu tablu. Rešenje o otkazu ugovora o radu je dobio poštom na kućnu adresu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom materijalnog prava iz čl. 179. tačka 2, 180, 185. i 191. stav 1. Zakona o radu ("Službeni glasnik RS", br. 24/2005…32/2013) ocenili da je tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu tužiocu ugovora o radu i vraćanje na rad osnovan.

Neosnovano se revizijom osporava pravilna primena materijalnog prava.

Članom 179. tačka 2. Zakona o radu, važećeg u vreme donošenja pobijanog rešenja, bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu.

Članom 180. istog Zakona je propisano da je poslodavac dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2). Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja (stav 3).

Članom 185. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem, u pismenom obliku, i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku (stav 1). Rešenje mora da se dostavi zaposlenom lično, u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog (stav 2), a da je, ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi rešenje u smislu stava 2. ovog člana, poslodavac dužan da o tome sačini pismenu belešku (stav 3). U slučaju iz stava 3. ovog člana rešenje se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca i po isteku osam dana od dana objavljivanja smatra se dostavljenim (stav 4). Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja osim ako ovim zakonom ili rešenjem nije određen drugi rok (stav 5).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, smisao upozorenja o postojanju zakonskih razloga za otkaz ugovora o radu je da se zaposlenom stavi do znanja da je izazvao nastanak otkaznog razloga, te da mu se nesumnjivo omogući da se o tome izjasni. U odsustvu upozorenja pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu ili kada se upozorenje ne dostavi zaposlenom analognom primenom pravila dostavljanja akta o otkazu ugovora o radu (u odsustvu zakonom propisane procedure za dostavljanje upozorenja o otkazu, kakva je situacija u konkretnom slučaju), zaposlenom je povređeno pravo na odbranu, koje je zaštićeno odredbom člana 180. Zakona o radu, kao i članom 7. Konvencije Međunarodne organizacije rada o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca („Sl. list SFRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/84 i 7/91) prema kojoj radni odnos radnika neće prestati zbog razloga vezanih za ponašanje radnika ili njegov rad pre nego što mu se omogući da se brani od iznetih navoda, osim ako se s razlogom ne može očekivati od poslodavca da mu pruži tu mogućnost.

U konkretnom slučaju, tuženi tužiocu nije poslao upozorenje o postojanju razloga za otkaz na adresu prebivališta- ... broj .., ..., već na adresu ... broj .., selo ..., usled čega se pošiljka vratila kao neuručena zbog nepoznatog primaoca. U takvoj situaciji nisu bili ispunjeni uslovi za isticanje upozorenja za otkaz ugovora o radu na oglasnoj tabli tuženog, jer je uslov za takvo postupanje tuženog da je prethodno iscrpeo mogućnost lične dostave upozorenja na adresi prebivališta tužioca, koja mu je kao poslodavcu morala biti poznata iz ugovora o radu zaključenog sa tužiocem, što tuženi nije učinio.

Iz navedenog, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizlazi da je tužiocu uskraćeno garantovano pravo na odbranu od otkaznog razloga, pa je pravilno rešenje o otkazu ugovora o radu poništeno kao nezakonito i odlučeno da tuženi tužioca vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Tuženi u reviziji ponavlja navode koje je isticao u žalbi da su adresa ... broj .., selo ... i adresa ... broj .., ... zapravo ista adresa, na kojoj je tužilac primio pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu. Za takvu tvrdnju tuženi u postupku nije dostavio pravno relevantne dokaze, tim pre što iz izveštaja RGZ, SKN Niš proizlazi da u KO Niš-Pantelej, naseljeno mesto Niš-deo Pantelej, Opština Niš- Pantelej postoji ulica ... broj .., dok u KO Gornji Matejevac ... ulica nije evidentirana.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić