U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u radnom sporu po tužbi tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Miodrag Todorović, advokat iz ..., protiv tuženog Društvo za proizvodnju građevinskog materijala „BB“ AD iz ..., koga zastupa punomoćnik Aleksandar Andrić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1487/2019 od 14.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 08.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1487/2019 od 14.02.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 br. 1487/2019 od 14.02.2020. godine, delimično je preinačena prvostepena presuda Osnovnog suda u Loznici P1 83/17 od 24.01.2019. godine, poništeno je rešenje tuženog br. .. od 08.09.2017. godine o privremenom udaljenju tužioca sa rada od 30 dana počev od 11.09.2017. godine i rešenje od 19.09.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu od 22.12.2016. godine i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Preinačena je i odluka o troškovima postupka, te obavezan tuženi da tužiocu naknadi iznos troškova od 123.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Potvrđena je prvostepena presuda u preostalom delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog br. .. od 09.02.2018. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa aneksima i tuženi obavezan da tužioca vrati na rad. Obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznossu od 33.000,00 dinara, a zahtev tuženog za naknadu ovih troškova je odbijen.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude blagovremenu i dozvoljenu reviziju izjavio je tuženi, zbog bitne povrede postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Osporio je osnovanost revizije i opredelio troškove za sastav odgovora po AT.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) i odlučio da revizija nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Osim pozivanja na bitne povrede parničnog postupka kao revizijski razlog, revident konkretno ne ukazuje koja je bitna povreda postupka učinjena, niti se poziva na zakonsku odredbu na kojoj zasniva tvrdnju o učinjenim bitnim povredama ZPP. Drugostepeni sud je svoje odlučivanje zasnovao na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku koje je ocenio pravilnim i potpunim, tako da se ni pogrešno i nepotpuno činjenično stanje ne mogu sa osnovom isticati u ovom revizijskom postupku, niti se u reviziji navodi koje su to činjenice koje u postupku nisu ili su pogrešno utvrđene.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kod tuženog zaposlen od 1982. godine. Zbog neisplaćenih zarada tužilac je u dva navrata bio predsednik štrajkačkog odbora, a zatim je izabran za predsednika sindikalne organizacije. Rešenjem tuženog od 08.09.2017. godine, tužilac je privremeno udaljen sa rada u trajanju od 30 dana počev od 11.09.2017. godine, zbog povrede radne discipline koja se ogleda u nekorektnom odnosu prema direktoru. Upozorenjem od istog datuma tužilac je upozoren na postojanje navedenog otkaznog razloga. Pobijanim rešenjem od 19.09.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 1. Izmene i dopune pravilnika o radu od 26.11.2015. godine, koja se ogleda u nekorektnom odnosu prema direktoru u telefonskom razgovoru od 07.09.2017. godine. Taj razgovor je bio u vezi razgovora direktora tuženog sa suprugom tužioca, takođe zaposlenom kod tuženog, nakon koga je tužiočevoj supruzi pozlilo. Uplašen za njeno zdravlje tužilac je direktoru tuženog rekao da vrši mobing nad njegovom suprugom i da mu je udario na porodicu, te da će se braniti svim sredstvima. Sindikat radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala Srbije je predložio mirno rešenje spora, odnosno da je udaljenje sa rada, a samim tim i umanjena zarada dovoljna sankcija za ishitreno reagovanje tužioca. Po navedenom rešenju tužiocu je prestao radni odnos sa danom donošenja rešenja 19.09.2017. godine, a rešenje mu je dostavljeno 21.09.2017. godine. Sa istog razloga tužiocu je rešenjem tuženog od 09.02.2018. godine otkazan ugovor o radu sa aneksima u kome je navedeno da mu radni odnos prestaje sa danom dostavljanja rešenja.

Kod ovako utvrđenih činjenica pravilno su nižestepeni sudovi usvojili tužbeni zahtev i poništili rešenje tuženog od 09.02.2018. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa svim aneksima, jer se iz istog razloga, ne može dva puta otkazati ugovor o radu. Ovim rešenjem i prethodnim rešenjem tuženog od 19.09.2017. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu iz istog razloga, povrede radne discipline koja se ogleda u nekorektnom odnosu prema direktoru tuženog, vezano za isti događaj od 07.09.2017. godine. Revizijskim navodima se odlučivanje sudova u ovom delu ni ne spori.

Prema revizijskim navodima tuženi spori pravilnu primenu materijalnog prava od strane drugostepenog suda koji je usvojio tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o udaljenju sa rada tužioca i otkazu ugovora o radu 19.09.2017. godine. Revident pogrešnim smatra stanovište drugostepenog suda, da se neprimereno obraćanje tužioca direktoru tuženog može smatrati emotivnom reakcijom koja se ne može okarakterisati kao ponašanje zbog koga ne može da nastavi rad kod poslodavca, što je uslov za otkazni razlog iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud ne prihvata revizijske razloge tuženog. Ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu opštim aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca, nastaje otkazni razlog propisan u članu 179. tačka 3. tačka 8. Zakona o radu. Radna disciplina prestavlja opšti standard po kome svaki akt nediscipline može dovesti do otkaza ugovora o radu, pod uslovom da je narušavanje radne discipline takvo da zaposleni obzirom na proces rada i sve okolnosti slučaja ne može da nastavi rad kod poslodavca. Kod ovog otkaznog razloga krivica zaposlenog se ne utvrđuje već je potrebno da konkretni otkazni razlog mora da prati svest zaposlenog o nedisciplini. U konkretnom slučaju svojim ponašanjem i odnosom prema pretpostavljenom tužilac nije pokazao da ne poštuje uobičajene i propisane standarde ponašanja na radnom mestu i radnom okruženju, kao i organizaciju rada. Tužiočevo obraćanje kritičnom prilikom direktoru tuženog je ishitrena emotivna reakcija izazvana zabrinutošću za zdravlje člana porodice i kao takva predstavlja usamljenu incidentnu situaciju koja kao što je utvrđeno nije dovela do nemogućnosti nastavka rada tužioca kod tuženog, pa ne stoji otkazni razlog sa koga je tužiocu otkazan ugovor o radu. Ovo tim pre što je otkaz ugovora o radu nesrazmerna mera imajući u vidu druge mere propisane odredbom člana 179a Zakona o radu kako se izjasnila i sindikalna organizacija.

Na osnovu izloženog i člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odbio reviziju tuženog kao neosnovanu.

Tužiocu je odbijen zahtev za naknadu troškova odgovora na reviziju obzirom da se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice iz člana 154. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić