Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz …, čiji je punomoćnik Ksenija Dimitrijević advokat iz …, protiv tuženog „Full Protect“ d.o.o. Beograd, koga zastupa Minja Đokić advokat iz …, radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1464/2020 od 01.12.2020. godine, u sednici veća održanoj 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1464/2020 od 01.12.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1464/2020 od 01.12.2020. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu P1 18/2019 od 27.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu od strane BB i VV, zaposlenih kod tuženog na radnom mestu direktora, na taj način što su učestalo pretili tužilji otkazom ugovora o radu i naknadom štete koju tužilja ničim nije izazvala, tako što su odbijali da postupe po rešenju inspektora za rad br. ../2016-04 od 27.05.2016. godine, te su tužilju vratili na rad 18.07.2016. godine, nakon čega je nisu rasporedili na odgovarajuće radno mesto, iako postoji potreba za njenom stručnom spremom u skladu sa sistematizacijom poslova kod tuženog, ne dajući joj radne zadatke, ne obezbeđujući adekvatne uslove za rad i tražeći od tužilje da ne dolazi na posao, pa je zabranjeno za ubuduće vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu, što je tuženi dužan da prizna i obezbedi izvršenje za ubuduće. Stavom drugim izreke, naređeno je objavljivanje presude u javnom glasilu, listu „Politika“ o trošku tuženog. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova – povrede dostojanstva i prava na rad, isplati iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 27.01.2020. godine kao dana donošenja presude. Stavom četvrtim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 50.000,00 dinara do traženih 100.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji isplati na ime troškova postupka iznos od 252.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1464/2020 od 01.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Nišu P1 18/2019 od 27.01.2020. godine u stavu prvom, drugom, trećem i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP u ovom slučaju nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba za ujednačenjem sudske prakse i novim tumačenjem prava u pogledu primene čl. 6. i 31. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“br.36/10), kojim je definisan pojam zlostavljanja i izvršioca zlostavljanja, kao i pravilo o teretu dokazivanja. Tuženi u reviziji ukazuje na postojanje drugačijih odluka, međutim drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Sledom navedenog, na osnovu člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka . u vezi sa članom 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), spor zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom je radni spor. Stavom 5. istog člana propisana je shodna primena Zakona o parničnom postupku u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, ukoliko Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila.

Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. ZPP, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.

Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja postojanja zlostavljanja na radu podneta je 18.04.2016. godine. Prvostepena presuda je doneta 27.01.2020. godine, dok je drugostepena presuda doneta 01.12.2020. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 50.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, a da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude od 50.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 1. u vezi sa članom 154. ZPP, odbio zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer se ne radi o troškovima potrebnim radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić