.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3860/2020
22.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Slavica Krupež advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 599/19 od 02.06.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 22.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 599/19 od 02.06.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 599/19 od 02.06.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 109/19 od 03.09.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku isplati neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine (tačka 237.) u predmetu St.br. 4/10, u iznosu od 236.513,12 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.05.2007. godine do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 599/19 od 02.06.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 109/19 od 03.09.2019. godine i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Čačku u predmetu St. 4/2010, isplati potraživanje iz radnog odnosa čija je visina utvrđena Zaključkom o listi potraživanja Trgovinskog suda u Čačku od 14.05.2007. godine (tačka 237.) u iznosu od 236.513,12 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.03.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije namenjenih pokriću tekućih rashoda Privrednog suda u Čačku, od kojih se izuzimaju rashodi za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na iznos naknade imovinske štete, dosuđene stavom prvim izreke ove presude, isplati zakonsku zateznu kamatu počev od 14.05.2007. godine pa do dana podnošenja tužbe, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog i žalbenog postupka isplati iznos od 30.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, sa predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).
Pobijana presuda usklađena je sa pravnim stavovima o odgovornosti države za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa koja su bez njihove krivice ostala neizmirena u postupku stečaja vođenim nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku (zaključak usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda od 02.11.2018. godine) izraženim u praksi Evropskog suda za ljudska prava (presude u predmetu Marinković i drugi protiv Srbije; predmetu Kačapor i drugi protiv Srbije i drugim) i praksi Ustavnog suda (odluke Už 7547/2015 od 26.10.2017. godine; Už 3742/2015 od 26.10.2017. godine i druge).
Stoga, bez obzira na sudske odluke na koje se ukazuje u reviziji, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse.
Takođe, nema mesta odlučivanju o posebnoj reviziji ni radi novog tumačenja prava – odredbe člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, o objektivnoj odgovornosti tužene države za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku, članova 155. i 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima o umanjenju imovine (običnoj šteti) i odgovornosti tužene za nezakonit i nepravilan rad njenih organa, te odredbi člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i člana 58. Ustava Republike Srbije kojima je svakom garantovano pravo na imovinu.
Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.
Tužba je podneta dana 26.03.2019. godine. Vrednost predmeta spora koju je tužilac naveo u tužbi je 256.513,12 dinara.
Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je okončan postupak u sporu male vrednosti iz člana 468. stav 1. ZPP. Prema odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda (u postupku u sporu male vrednosti) revizija nije dozvoljena.
U sporovima male vrednosti dozvoljenost revizije se ne ceni prema odredbi člana 403. stav 2. tač. 2. i 3. ZPP, pa preinačenje prvostepene presude od strane drugostepenog suda nije od uticaja na dozvoljenost izjavljene revizije.
Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
