.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1197/2020
08.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz .., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ... i ZZ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Tanja Arsić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Vojno praovobranilaštvo, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3745/19 od 27.12.2019. godine, u sednici održanoj 08.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3745/19 od 27.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3745/19 od 27.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 184/2018 od 01.07.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor stvarne nadležnosti suda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca, kojim su tražili da se tužena obaveže da im na ime neisplaćenog dela zarade koji im pripada po osnovu svih zakonom regulisanih naknada, za ostvareni fond radnih sati iz radnih lista u pogledu neisplaćenog uvećanja zarada i to rad na dan praznika i za rad noću, za period od tri godine, od januara 2015. godine do dana podnošenja tužbe isplati: tužiocu AA 1.111.614,66 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 314.319,14 dinara; tužiocu BB 861.472,91 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja, zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 348.389,91 dinar; tužiocu VV 1.118.388,18 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 350.323,84 dinara; tužiocu GG 1.002.643,26 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja, zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 391.391,87 dinara; tužiocu DD 896.266,75 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja, zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 347.619,05 dinara; tužiocu ĐĐ 924.227,10 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja, zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 367.782,88 dinara; tužiocu EE 509.564,91 dinar, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja, zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 181.316,06 dinara; tužiocu ŽŽ 1.122.380,53 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja, zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 342.227,91 dinar i tužiocu ZZ 1.088.559,35 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 11.05.2019. godine do isplate, kao i na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dana dospelosti svakog mesečnog potraživanja do dana izrade nalaza i mišljenja, zaključno sa 10.05.2019. godine iznos od 361.272,46 dinara. Stavom trećim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3745/19 od 27.12.2019. godine, žalba tužilaca je odbijena i prvostepena presuda u odbijajućem delu zahteva i u pogledu odluke o troškovima postupka potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, na osnovu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Članom 404. stavom 1. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana, propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca, kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novim tumačenjem prava, uzimajući u obzir da je pitanje isplate naknade troškova za rad na terenu, dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi i da su, u tom smislu, obrazloženja pobijanih presuda za odluku o odbijanju tužbenog zahteva, u skladu sa sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava. S obzirom na izraženi pravni stav nižestepenih sudova, da je tužilac pored dodatnog koeficijenta od 20% ostvarivao i naknadu troškova za rad na terenu, te da ta naknada koju je tužilac ostvarivao kod poslodavca isključuje dodatak za prekovremeni rad, to u ovom slučaju nema potrebe za izuzetno dozvoljenom revizijom tužilaca na osnovu člana 404. stav 1. ZPP.
Sa napred navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, koja se u ovom postupku shodno primenjuje na osnovu člana 436. istog zakona, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate (novčanog potraživanja) podneta je 19.01.2018. godine, od strane više tužilaca, koji se nalaze u položaju formalnih suparničara iz člana 205. stav 1. tačka 2. ZPP, u kojoj situaciji se vrednost predmeta spora, merodavna za ocenu dozvoljenosti revizije saglasno članu 403. stav 3. ZPP, određuje prema vrednosti glavnog zahteva svakog tužioca zasebno. Vrednost pobijanog dela drugostepene presude je 1.122.380,53 dinara, kao najveći pojedinačno odbijeni zahtev jednog od tužilaca, a koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Iznos obračunatih, nominalno iskazanih i odbijenih zateznih kamata nije uzet u obzir pri određivanju vrednosti predmeta spora shodno članu 28. stav 2. ZPP.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
