U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Romčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srije, Ministarstva odbrane, Sektora za materijalne resurse, Uprave za opštu logistiku, Direkcije za usluge standarda VU „Dedinje“ sa sedištem u Beogradu, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o revizijama stranaka izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2117/20 od 14.08.2020. godine, u sednici održanoj 13.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2117/20 od 14.08.2020. godine. ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po reviziji. ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2117/20 od 14.08.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog Oonovnog suda u Beogradu P1 1542/18 od 22.01.2020. godine, stavom prim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe kao u podnesku tužioca od 22.10.2019. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen zahtev tužioca i obavezana je tužena da tužiocu na ime razlike između isplaćene osnovne zarade i osnovne zarade u visini minimalne zarade, uz uvećanje zarade na ime minulog rada, prekovremenog rada i rada u dane državnih praznika, kao i na ime razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% na osnovnu zaradu do pripadajućeg vojnog dodatka u iznosu od 20% na osnovnu zaradu, za period od 01.03.2015. godine do 30.09.2018. godine isplati ukupno 52.850,21 dinar i to: na ime razlike između isplaćene osnovne zarade i osnovne zarade u visini minimalne zarade sa pripadajućim dodacima pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate i na ime razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i pripadajućeg vojnog dodatka od 20% na osnovnu zaradu (zaradu po vremenu) pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, kako je to bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose iz stava drugog izreke u preostalom delu, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na iznose iz stava drugog izreke uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijali Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Filijali Beograd i naknadu za nezaposlene Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijali Beograd. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 63.810,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2117/20 od 14.08.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava drugog izreke za dosuđene iznose razlike između isplaćene minimalne zarade, kao i za doprinose za obavezno socijalno osiguranje na dosuđene iznose sadržane u delu stava četvrtog izreke i stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prevostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke i u preostalom delu stava četvrtog izreke, tako što je odbijen, kao neosnovan zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu isplati na ime razlike između isplaćenog i pripadajućeg vojnog dodatka od 20% na osnovnu zaradu u visini minimalne zarade za period od 01.03.2015. godine do 30.09.2018. godine novčane iznose po mesecima sa zakonskom zateznom kamatom i datumom kamatnog početka kao u stavu drugom i za doprinose za obavezno socijalno osiguranje na dosuđene iznose.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, stranke su blagovremeno izjavile reviziju i to tužilac protiv odluke sadžrane u stavu drugom izreke, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tužena protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke iz svih zakonom propisanih razloga.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u stavu drugom izreke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog kojih se revizija može izjaviti, revizijom tužioca se određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem tužene od 06.03.2006. godine tužilac je raspoređen, po potrebi službe privremeno, zbog neposedovanja adekvatne visine i vrste stručne spreme sa danom 01.02.2006. godine na radno mesto ... u Odseku za ..., za koje je Sistematizacijom radnih mesta ustanove predviđena stručna sprema VKV ... i određena mu je plata od 1010 bodova, sa vojnim dodatkom od 15%, minuli rad od 0,5% za svaku započetu godinu radnog staža i 244 boda na ime naknade dela troškova ishrane i korišćenja godišnjeg odmora. Rešenjem tužene od 26.03.2018. godine tužilac je raspoređen po potrebi službe sa 05.03.2018. godine na radno mesto ... – ... u Prodavnici ... „...“ u Sektoru za ... i da nastavlja da obavlja iste poslove i zadatke koje je i obavljao i da mu plata ostaje nepromenjena. Tužena je tužiocu za platu. Tužilac smatra da mu pripada vojni dodatak od 20%, sa kojih razloga tužbom traži isplatu razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i zahtevanog od 20%.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, jer je smatrao da je zahtev tužioca za isplatu razlike u vojnom dodatku osnovan, budući da je tužena trebala da primeni odredbu člana 24. stav 1. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadanika Vojske Srbije, kojom je propisano uvećanje koeficijenta za radno mesto civilnog lica od 20%.

Drugostpepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan zahtev tužilje, jer je smatrao da tužilji ne pripada vojni dodatak od 20%, s obzirom da se na tužilju ne mogu primeniti odredbe Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, već da tužilji pripada vojni dodatak od 15%, propisan članom 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, budući da je tužena vojna ustanova i dalje u procesu transformacije, da tužilja još uvek nije stekla status vojnog službenika ili vojnog nameštenika da bi se na nju mogao primeniti Pravilnik o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, odnosno Zakona o Vojsci Srbije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio zahtev tužioca za isplatu tražene razlike zarade na ime vojnog dodatka od 20%, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.), i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.), a da do stupanja na snagu propise iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakonu o Vojsci Jugoslavije (stav 2.).

Vlada je, na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07, 10/13). Prema članu 9a Uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Saglasno napred citiranim odredbama zakona i uredbe i da u spornom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“, to se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi treba primeniti Pravilnik o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, a ne Pravilnik o platama i drugim novčanim iznosima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list“, br. 28/11, 10/17), kako to tvrdi tužilac. Članom 19. stavom 1. Pravilnka o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“, bilo je propisano da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manervima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate. Stoga, kako tužiocu ne pripada pravo na isplatu razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i vojnog dodatka od 20%, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je primenom člana 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu isplati razliku između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i vojnog dodatka od 20%, koji vojni dodatak od 20% je propisan članom 24. stav 2. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su neosnovani navodi revizije tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava u pobijanom delu drugostepene presude.

S obzirom na napred navedeno, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka iz stava drugog izreke doneta je primenom člana 165. ZPP, imajući u vidu da tužilac nije uspeo u postupku po reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, to u ovoj vrsti sporova dozvoljenost revizije se ceni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, kojim je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike između isplaćene osnovne zarade i osnovne zarade u visini minimalne zarade podneta je 30.04.2018. godine, a pobijani deo pravnosnažne presue očigledno ne pralazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sa kojih razloga odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić