U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mile Romčević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, Sektora za materijalne resurse, Uprave za opštu logistiku, Direkcije za usluge standarda, VU „Dedinje“ Beograd, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1322/20 od 14.01.2021. godine, u sednici održanoj 13.05.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1322/20 od 14.01.2021. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1529/18 od 20.12.2019. godine, stavom prim izreke, usvojen je zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime razlike pripadajućeg vojnog dodatka od 20% i isplaćenog vojnog dodatka od 15%, za period od 01.03.2015. godine do 31.10.2019. godine isplati ukupno 70.668,43 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose počev od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijali Beograd, doprinose za obavezno zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, Filijali Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje, Filijali u Beogradu, na iznose iz stava prvog izreke. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 84.680,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.

Presudom Apelacionog  suda u Beogradu Gž1 1322/20 od 14.01.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda i odbijen, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime razlike između vojnog dodatka od 20% i isplaćenog vojnog dodatka od 15%, za period od 01.03.2015. godine do 31.10.2018. godine isplati ukupno 70.668,43 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno navedene mesečne iznose, počev od dospelosti do isplate, zahtev tužilje za uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osigranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, Filijali Beograd, doprinose za obavezano zdravstveno osigurnje Republičkom fondu za zdravstveno stanje, Filijali Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje na pojedinačne mesečne iznose i zahtev da se obaveže tužena da tužilji na ime troškova postupka plati 84.680,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana nastupanja uslova za izvršenje do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj na ime troškova postupka plati 18.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog posutpka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u reviziji tužilje se određeno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je od 24.03.2006. godine raspoređena kao civilno lice u službi u Vojsci SCG, na mestu ... – ...., sa određenom platom od 962 boda, na koju je zaračunat vojni dodatak od 15%, minuli rad 0,5% za svaku započetu godinu radnog staža, kao i 215 bodova na ime naknade dela troškova ishrane i korišćenja godišnjeg odmora. Tužena je tužilji u spornom periodu isplćivala vojni dodatak od 15%. Tužilja smatra da joj pripada vojni dodatak od 20%, sa kojih razloga traži isplatu razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i traženog u visini od 20%, a koji zahtev je precizirala u skladu sa nalazom i mišljenjem sudskog veštaka.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilje, jer je smatrao da je zahtev tužilje za isplatu razlike u vojnom dodatku osnovan, budući da je tužena trebala da primeni odredbu člana 24. stav 1. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadanika Vojske Srbije, kojom je propisano uvećanje koeficijenta za radno mesto civilnog lica od 20%.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan zahtev tužilje, jer je smatrao da tužilji ne pripada vojni dodatak od 20%, s obzirom da se na tužilju ne mogu primeniti odredbe Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, već da tužilji pripada vojni dodatak od 15%, propisan članom 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, budući da je tužena vojna ustanova i dalje u procesu transformacije, da tužilja još uvek nije stekla status vojnog službenika ili vojnog nameštenika da bi se na nju mogao primeniti Pravilnik o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, odnosno Zakona o Vojsci Srbije.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilje, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 194. Zakona o Vojsci Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 116/2007, 94/2019), propisano je da civilna lica u službi Vojske Srbije, danom stupanja na snagu ovog zakona postaju vojni službenici ili vojni nameštenici (stav 1.), i da će ministar odbrane u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona doneti propis koji će urediti postupak prevođenja iz stava 1. ovog člana (stav 4.). Članom 195. istog zakona, propisano je da će uslove, način i postupak transformacije vojnih ustanova koji obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti i prava i obaveze civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenih u tim ustanovama do završetka transformacije urediti Vlada (stav 1.), a da do stupanja na snagu propise iz stava 1. ovog člana civilna lica na službi u Vojsci Srbije zaposlena u ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost, odnosno posluju po principu sticanja i raspodele dobiti, zadržavaju prava i obaveze iz radnog odnosa prema Zakon o Vojsci Jugoslavije (stav 2.).

Vlada je, na osnovu napred citiranog člana 195. stav 1. Zakona o Vojsci Srbije, donela Uredbu o transformaciji vojnih ustanova koje obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti i o pravima i obavezama civilnih lica na službi u Vojsci Srbije zaposlenim u tim ustanovama („Službeni glasnik RS“, br. 58/07, 10/13). Prema članu 9a uredbe, civilna lica zaposlena u vojnim ustanovama koja obavljaju proizvodnu i uslužnu delatnost po principu sticanja i raspodele dobiti, do završetka transformacije tih ustanova ostvaruju prava i obavezu iz radnog odnosa u skladu sa Zakonom o Vojsci Srbije, a prava na isplatu plate, naknade i drugih primanja, kao i stambeno obezbeđenje ostvaruju u skladu sa propisima kojima se uređuje poslovanje tih ustanova.

Saglasno napred citiranim odredbama zakona i uredbe i da u spornom periodu još uvek nije bila završena transformacija VU „Dedinje“, to se na plate, naknade i druga primanja zaposlenih u toj ustanovi treba primeniti Pravilnik o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ od 10.04.2006. godine, a ne Pravilnik o platama i drugim novčanim iznosima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije („Službeni vojni list“, br. 28/11, 10/17), kako to tvrdi tužilja. Članom 19. stavom 1. Pravilnka o raspodeli dobiti zarada civilnih lica u VU „Dedinje“, bilo je propisano da civilnom licu u ustanovi pripada vojni dodatak zbog posebnih uslova rada pod kojima vrši službu u vojsci, a naročito zbog učešća na vojnim vežbama, logorovanjima, manervima i uzbunama, rada dužeg od punog radnog vremena (član 196. i 135. Zakona o VJ), vršenja službe u svim uslovima, kao i zbog drugih vanrednih situacija prouzrokovanih potrebama borbene gotovosti i to 15% od osnovne plate. Stoga, kako tužilji ne pripada pravo na isplatu razlike između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i vojnog dodatka od 20%, to je pravilno odlučio drugostepeni sud kada je primenom člana 19. stav 1. Pravilnika o raspodeli dobiti i zarada civilnih lica u VU „Dedinje“ preinačio prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj isplati razliku između isplaćenog vojnog dodatka od 15% i vojnog dodatka od 20%, koji vojni dodatak od 20% je propisan članom 24. stav 2. Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Sa napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava neosnovani i na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o troškovima postupka iz stava drugog izreke doneta je primenom člana 165. ZPP, imajući u vidu da tužilja nije uspela u postupku po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić