Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ćire Sunića - advokat Vladimir Marinkov, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8), 11), stav 2. tačka 2), povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), te zbog povrede odredaba člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP).

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi da su pravnosnažne presude donete na osnovu manjkavih dokumenata, tačnije na osnovu nepotpisanih prijemnica, otpremnica i sl., a koje ni po kom osnovu ne mogu predstavljati dokaz podoban za odlučivanje u nekoj pravnoj stvari. Prema stavu branioca one ne mogu biti dokaz da je robu koja je preuzimana od oštećenih preduzeća preuzimao okrivljeni, jer nisu sastavljene i popunjene u skladu sa važećim propisima. Takođe odbrana je tražila da sud pribavi originalne primerke ovih dokaza radi njihovog sravnjivanja sa kopijama, po kojim predlozima sud nije postupio. Kako nije došlo do sravnjivanja kopija izvedenih pisanih dokaza sa originalima, a njihova verodostojnost je osporena u postupku od strane odbrane, nisu ni ispunjeni zakonski uslovi da se ta pismena koriste kao dokazi u krivičnom postupku, a posebno ne kao odlučujući dokaz da je izvršeno predmetno krivično delo. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, tačni su navodi istaknuti u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da se presuda zasniva i na neoverenim kopijama otpremnica i da je u njihovu verodostojnost sumnju iskazivala odbrana okrivljenog u toku prvostepenog postupka, a i u podnetoj žalbi na odluku, te da ova sumnja nije otklonjena izvođenjem drugih dokaza. Međutim predmetne činjenice, da je privrednom društvu okrivljenog DOO „ZOS“ iz Beograda u više navrata u periodu navedenom u izreci presude isporučivana roba i iz oštećenog privrednog društva DOO „IRVA TRANSPORT“ Bečej, proizilazi i iz drugih izvedenih dokaza, tako i iz iskaza svedoka AA, komercijaliste u oštećenom privrednom društvu, BB - predstavnika oštećene te VV, GG i drugih svedoka – vozača koji su preuzimali robu kod oštećenih, pregleda knjiženja glavne knjige po kontima DOO „IRVA TRANSPORT“ od 01.01.2020. godine do 31.12.2010. godine, te nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko finansijske struke Dušice Milošev od 15.04.2013. godine, dopunskog nalaza i mišljenja ovog veštaka od 26.02.2018. godine i iskaza veštaka sa glavnog pretresa od 14.10.2019. godine. Dakle, kako nižestepene presude nisu zasnovane samo na neoverenim kopijama otpremnica, i kako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge izvedene dokaze, očigledno da bi i bez ovog dokaza bila doneta ista presuda, to neosnovano branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao povredu postupka koja je bila od apsolutnog uticaja na zakonitost i pravilnost pravnosnažne presude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ćire Sunića u ostalom delu je odbačen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da je u konkretnom slučaju već jednom presuđivano i da je drugostepeni sud tu presudu ukinuo i predmet vratio prvostepenom sudu sa konkretnim nalozima, po kojima nije postupljeno u ponovnom postupku, na koji način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP.

Takođe, u obrazloženju zahteva se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, međutim ista je obrazložena tako što se navodi da drugostepeni sud nije razmotrio sve navode žalbe, čime je povređena odredba člana 451. stav 1. ZKP, kao i da je u obrazloženju odluke zanemario navode žalbe i da istih nije ni bilo. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povrede člana 451. stav 1. ZKP i 460. ZKP.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 451. stav 1., 460. i 462. stav 3. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog Ćire Sunića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP jer je izreka presude nerazumljiva, kao i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP za koju navodi da postoji jer je izreka presude protivrečna razlozima presude, a u obrazloženju nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog Ćire Sunića u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ćire Sunića - advokata Vladimira Marinkova, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić