Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Marka Vidojevića - advokat Radiša Jović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da ga podnosi i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da delo za koje je okrivljeni osuđen nije krivično delo jer se iz činjeničnog opisa navedenog u izreci presude ne mogu izvesti obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, obzirom da takvih radnji kod okrivljenog Marka Vidojevića nije ni bilo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Članom 246. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga vrši lice koje neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Članom 33. Krivičnog zakonika propisano je da saizvšilaštvo postoji ako više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pravnosnažne presude, i to da je okrivljeni Marko Vidojević, sa ostalim okrivljenima, neovlašećno radi prodaje držao i prenosio supstancu koja je proglašena za opojnu drogu – marihuanu, ukupne neto mase 14.428,60 grama, pri čemu su bili uračunljivi, svesni svoga dela i hteli njegovo izvršenje, a bili su svesni da je njihovo delo zabranjeno, na taj način što su po prethodnom dogovoru došli na adresu..., pa je okrivljeni AA upravljao kombijem... u kome se nalazila navedena opojna droga..., i ostavio ključeve u kontakt bravi kako mu je to rekao okrivljeni Marko Vidojević, dok je okrivljeni Marko Vidojević dovezao motorno vozilo okrivljenog AA marke..., koje je parkirao iza kombija, nakon čega su izašli iz vozila i udaljili se, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 33. KZ. Stoga se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

U obrazloženju zahteva branilac okrivljenog navodi da dokazi nisu pribavljeni u „pravno propisanim okvirima“, a kao takav izdvaja zapisnik o prepoznavanju lica od 13.04.2019. godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta od 13.04.2019. godine i ističe da je u konretnom slučaju vršen pretres vozila ... tablica ... za koji nisu postojali uslovi iz člana 155.-158. ZKP, jer je morala da postoji naredba suda. Na ovaj način branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Naime, po stavu Vrhovnog kasacionog suda neosnovani su navodi zahteva da je zapisnik o prepoznavanju lica od 13.04.2019. godine nezakonit dokaz jer pre izvođenja te dokazne radnje okrivljeni nije bio upoznat sa svojim pravima u krivičnom postupku, nije bio saslušan i nije mu bio omogućen razgovor sa braniocem, posebno iz razloga što nije bio u mogućnosti da opiše osnovne osobine lica koje prepoznaje saglasno članu 90. stav 1. ZKP, obzirom da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Marko Vidojević vršio prepoznavanje lica koje je otvorilo vrata kombija, a gde je u koloni za prepoznavanje na poziciji broj 3. bio BB (koji je saizvršilac u ovom krivičnom predmetu), a koji dokaz nije korišćen za utvrđivanje krivice okrivljenog Marka Vidojevića, niti se pravnosnažna presuda zasniva na ovom dokazu u odnosu na okrivljenog Vidojevića, pa samim tim po stavu ovoga suda navedeni dokaz ne predstavlja nezakonit dokaz, a kako to tvrdi branilac okrivljenog u podnetom zahtevu.

Takođe, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog da je u konretnom slučaju preduzet pretres vozila ... tablica ... za koji nisu postojali uslovi iz člana 155.-158. ZKP, jer je morala da postoji naredba suda, jer iz spisa predmeta proizilazi da u konkretnom slučaju nije preduzeta nezakonita radnja pretresa vozila, već je izvršen pregled vozila, koji je obavljen u svemu u skladu sa propisima i ovlašćenjima koja imaju ovlašćena službena lica, a saglasno članu 286. ZKP-a, čija je osnovna svrha otkrivanje izvršioca, te otkrivanje i obezbeđivanje dokaza i prikupljanje podataka i obaveštenja koji mogu biti od koristi u daljem toku postupka, za koje radnje nije potrebna naredba suda.

Branilac okrivljenog kao nezakonit dokaz označava i izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta, jer je prema rečima branioca sačinjen na parkingu PS Novi Beograd, kojom prilikom je izvršen pretres i fotografisanje vozila čime po nalaženju ovoga suda u suštini osporava verodostojnost dokaza, pa Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije razmatrao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Vidojevića u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ističe da delo za koje se okrivljeni goni nije krivično delo, jer ne postoji krivica kao bitan element krivičnog dela na koji način ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, obrazlaže tako što navodi da su izreka i obrazloženje pravnosnažne presude kontradiktorni jer sud u radnji okrivljenog obrazlaže postojanje svesnog nehata, umesto umišljaja koji je naveden u izreci, na koji način suštinski ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da ne postoji ni jedan dokaz koji bi okrivljenog povezao sa opojnom drogom, ili opojnu drogu sa njegovim vozilom, te da ne postoji međusobna komunikacija između okrivljenog BB, kod koga je opojna droga pronađena i okrivljenog, da ni na jednom mestu nije utvrđeno postojanje DNK profila okrivljenog, kao i da predmet krivičnog dela nije pronađen kod okrivljenog, nadalje osporavljajući iskaz svedoka inspektora, a kojim navodima suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Vidojevića - advokata Radiše Jovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić