Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 br. 582/20 od 14.10.2020. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljene Dragane Perović, presuda Višeg suda u Kragujevcu 2K br. 101/13 od 28.01.2020. godine preinačena je u odnosu na okrivljenu Draganu Perović u pogledu odluke o kazni i dosuđenog imovinsko-pravnog zahteva, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenu, zbog produženog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3., u vezi stava 1., u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju kaznu joj je uračunao vreme provedeno u pritvoru od 24.11.2011. godine do 07.12.2011. godine, te okrivljenu obavezao da na ime imovinsko-pravnog zahteva oštećenom Fakultetu inženjerskih nauka u Kragujevcu isplati iznos od 2.008.337,31 dinara u roku od 90 dana, pod pretnjom izvršenja, a za višak imovinsko-pravnog zahteva oštećeni je upućen na parnični postupak, dok su žalbe branioca okrivljene Dragane Perović i Višeg javnog tužioca u Kragujevcu u ostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu u odnosu na ovu okrivljenu potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene Dragane Perović – advokat Dejan Gajić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439.tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439.tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene Dragane Perović ističe da okrivljena, kao šef Službe za računovodstvo i finansije Mašinskog fakulteta u Kragujevcu, nije imala svojstvo odgovornog lica u smislu odredbe člana 112. stav 5. KZ.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da iz Statuta Fakulteta, ugovora o radu i člana 45. tada važećeg Poslovnika o sistematizaciji radnih mesta na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu proizlazi da je okrivljena pripremala predloge finansijskog plana, pratila finansijske propise i kontrolisala zakonito i ažurno vođenje knjigovodstvenih poslova, i to sve po nalogu dekana i sekretara Fakulteta, te nije ni mogla imati status odgovornog lica, već su ovaj status imali samo dekan i prodekan za finansije. Nadalje, u zahtevu se ističe da se svojstvo odgovornog lica upisuje i u registar, te da imena okrivljene nema ni u jednom registru, niti je okrivljena naloge potpisivala u svojstvu izdavaoca naloga i odgovornog lica za poslove upravljanja imovinom ustanove – Mašinskog fakulteta, kao i da se iz ugovora o radu, Pravilnika o radu i iz poslova koje je okrivljena nesporno faktički obavljala nijedno zaduženje ili konkretni posao ne može se podvesti pod odredbu člana 112. stav 5. KZ, te se stoga okrivljena ne može ni pojaviti u svojstvu izvršioca predmetnog krivičnog dela.

Po oceni ovoga suda, izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene su neosnovani.

Naime, izloženim navodima zahteva ponavljaju se navodi žalbe branioca okrivljene, koja je izjavljena protiv prvostepene presude zbog iste povrede zakona, a koje je Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, ocenio neosnovanim i za tu ocenu i izneto stanovište – da je prvostepeni sud pravilno utvrdio da je okrivljena Dragana Perović, kritičnom prilikom imala status odgovornog lica u smislu odredbe člana 112. stav 5. KZ, na strani 4, stav peti, šesti i sedmi, strani 5, stav prvi, drugi, treći i četvrti i strani 6, stav prvi svoje odluke izneo jasne i detaljne razloge, koje i ovaj sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge i upućuje, shodno odredbi člana 491.stav 2. ZKP.

Neosnovano se istim zahtevom ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

S tim u vezi, branilac okrivljene Dragane Perović u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da okrivljena, obzirom da nije imala svojstvo odgovornog lica, može odgovarati za krivično delo falsifikovanja isprave u sticaju sa nekim drugim delom, ali da ni u kom slučaju ne može odgovarati za krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica, zbog kog je oglašena krivom.

Kako su i ovi navodi zahteva bili predmet ocene drugostepenog suda u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge drugostepenog suda iznete na strani 6, stav drugi obrazloženja drugostepene presude, na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

U vezi sa istom povredom krivičnog zakona, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da radnje okrivljene nisu pravilno pravno kvalifikovane kao krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3., u vezi stava 1., u vezi člana 61. KZ. Prema stavu branioca, nesporno da postoji kontinuitet krivičnog dela zloupotreba službenog položaja i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica, međutim ovaj kontinuitet nije bezuslovan, već postoji samo povodom privrednog poslovanja, odnosno za odgovorna lica u privrednom poslovanju, koja su sa tim statusom i upisana u Privredni registar, ili se javljaju u svojstvu oštećenog prema kome je ostvarena protivpravno-imovinska korist. Kako se u konkretnom slučaju radi o ustanovi koja se budžetski finansira i koja se ne bavi privrednim poslovanjem, to prema stavu branioca okrivljena može izvršiti krivično delo zloupotreba službenog položaja, ukoliko ima svojstvo službenog lica, ili eventualno neko drugo krivično delo – prevara, posluga, falsifikovanje itd., a ni u kom slučaju ne može imati svojstvo odgovornog lica, a što dovodi do nerešenog pitanja supsidijarnosti predmetnog krivičnog dela, kao i do ''obaveze suda i optužbe da daju odgovor kako se došlo do krivičnog dela iz člana 234. KZ, uz preskakanje svih drugih dela koja je okrivljena moguće učinila''. Pored toga, u zahtevu se ističe da je pravna kfalifikacija po članu 227. KZ povoljnija za okrivljenu, a koja povoljnost se ''prosto ignoriše u drugostepenoj odluci navođenjem da član 227. KZ koji važi u momentu presuđenja nije ni po čemu blaži od propisa iz člana 234. KZ koji je ranije važio''.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbama člana 359. stav 1. KZ, koji se primenjivao od 01.01.2006. godine do 10.09.2009. godine, propisano je da službeno lice, koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti, pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu, ili teže povrede prava drugog – kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a stavom 4. istog člana propisano je da će se odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu koje učini delo iz stava 1.- 3.ovog člana, kazniti kaznom propisanom za to delo.

Odredbom člana 359. stav 1. KZ, koji se primenjivao od 11.09.2009. godine do 14.04.2013. godine, propisano je da službeno ili odgovorno lice, koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu, kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog – kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina, a stavom 3.istog člana propisano je da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do 12 godina.

Odredbama člana 234.stav 1. KZ, koji se primenjivao od 15.04.2013. godine, do 28.02.2018. godine, propisano je da će se odgovorno lice, koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine, dok je stavom 3. istog člana propisano da ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Prema odredbi člana 227.stav 1. KZ, koji se primenjuje od 01.03.2018. godine, odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, ukoliko time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine, a stavom 3. istog člana propisano je ako vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.

Imajući u vidu citirane zakonske propise, to su po oceni ovoga suda, neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje da kontinuitet krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3., u vezi stava 1., zbog kog je okrivljena oglašena krivom, i krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3., u vezi stava 1. KZ, koje joj je inicijalno stavljeno na teret, postoji samo u predmetima koji se odnose na privredno poslovanje, odnosno da se odnosi samo na odgovorno lice u privrednom poslovanju, već se ove odredbe očigledno odnose na bilo koje odgovorno lice u pravnom licu, u smislu odredbe člana 112. stav 5. KZ.

Pored toga, Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni, na strani 6 i 7 svoje odluke izneo je jasne i dovoljne razloge zbog kojih smatra da između krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. KZ i krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234.stav 3., u vezi stava 1. KZ, zbog kog je oglašena krivom, postoji jasan pravni kontinuitet.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene, kojima se ukazuje da drugostepeni sud nije rešio pitanje supsidijarnosti i pravnog kontinuiteta između navedenih krivičnih dela, ocenjeni su neosnovanim.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljene ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja postoji ako je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta povređen zakon. Međutim, navodi zahteva kojima branilac okrivljene obrazlaže istaknutu povredu zakona ne sadrže objašnjenje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, već se tim navodima ukazuje da drugostepena odluka ne sadrži razloge za prinačenje kazne zatvora sa dve na tri godine, te dakle u suštini ovim navodima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavlja razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1., tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica,s.r.                                                                                                           Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić