.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 716/2021
30.06.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Dragomira Milojevića, Biljane Sinanović i Radmile Dragičević-Dičić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zdravka Todorovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.378/20 od 06.11.2020. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 42/21 od 22.04.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 30.06.2021. godine, jednoglasno, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zdravka Todorovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.378/20 od 06.11.2020. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 42/21 od 22.04.2021. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.378/20 od 06.11.2020. godine usvojen je zahtev Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu KTR.br.483/20 od 22.07.2020. godine za izricanje jedinstvene kazne zatvora prema okrivljenom AA, pa su preinačene u pogledu odluka o kazni pravnosnažne presude i to presuda Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.142/2017 od 25.08.2017. godine kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora i presuda Osnovnog suda u Aleksincu 1K.br.169/19 od 19.06.2019. godine kojom je okrivljeni AA oglašen krivim zbog dva krivična dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, te je okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca.
Branilac okrivljenog AA - advokat Zdravko Todorović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv presude Višeg suda u Nišu Kž1 42/21 od 22.04.2021. godine, a iz obrazloženja zahteva očigledno je da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), 8), 9), 10) i 11), člana 439. tačka 2) i 3), člana 552, člana 553, člana 554, člana 555. i člana 556. ZKP, te povreda odredaba članova 60, 62. i 105. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači u celini presude Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.378/20 od 06.11.2020. godine i Višeg suda u Nišu Kž1 42/21 od 22.04.2021. godine tako što će odbiti zahtev Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu KTR.br.483/20 od 22.07.2020. godine za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora ili da ukine u celini navedene presude i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom ili drugostepenom sudu, te da okrivljenom odloži izvršenje kazne do odluke po podnetom zahtevu.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.
Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi, u postupku za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne, pobijanim presudama povredili princip „zabrane na gore“ - reformatio in peius propisan odredbom člana 453. ZKP. Naime, po stavu branioca okrivljenog, nižestepeni sudovi su u postupku za izricanje jedinstvene kazne preinačenjem u pogledu odluka o kazni pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.142/2017 od 25.08.2017. godine i 1K.br.169/19 od 19.06.2019. godine, okrivljenom izrekli strožiju krivičnu sankciju i to efektivnu kaznu zatvora umesto kazni zatvora koje se izvršavaju u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje, a na koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen navedenim preinačenim presudama Osnovnog suda u Aleksincu, čime su nižestepeni sudovi na štetu okrivljenog izmenili navedene pravnosnažne presude Osnovnog suda u Aleksincu u pogledu krivične sankcije.
Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi u postupku za izricanje okrivljenom AA jedinstvene kazne preinačenjem u pogledu odluka o kazni ranijih pravnosnažnih presuda, nisu prekršili zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanu odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nisu na štetu okrivljenog izmenili navedene pravnosnažne presude Osnovnog suda u Aleksincu u pogledu krivične sankcije, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog. Naime, presudom Osnovnog suda u Aleksincu 3K.br.142/2017 od 25.08.2017. godine okrivljeni je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a presudom Osnovnog suda u Aleksincu 1K.br.169/19 od 19.06.2019. godine je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora, dok je u postupku preinačenja u pogledu odluka o kazni navedenih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu okrivljeni AA pobijanom pravnosnažnom presudom osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca. Dakle, iz navedenog proizilazi da okrivljenom u postupku preinačenja u pogledu odluka o kazni navedenih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Aleksincu nije izrečena strožija krivična sankcija, već mu je izrečena krivična sankcija iste vrste - kazna zatvora i to u kraćem vremenskom trajanju (imajući u vidu zbir kazni zatvora na koje je okrivljeni osuđen preinačenim presudama Osnovnog suda u Aleksincu), a samo je u konkretnom slučaju drugačiji način njenog izvršenja, a što ne znači da je okrivljenom izrečena teža krivična sankcija. Ovo stoga što izdržavanje kazne zatvora u prostorijama u kojima osuđeno lice stanuje (sa ili bez primene elektronskog nadzora) predstavlja samo način izvršenja kazne zatvora, a ne drugačiju krivičnu sankciju u odnosu na kaznu zatvora koja se izdržava u odgovarajućoj ustanovi za izdržavanje kazne zatvora.
Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud povredio odredbu člana 62. KZ o odmeravanju kazne osuđenom licu. Po stavu branioca kako je u konkretnom slučaju, preko poverenika koji realizuje sudsku odluku, prema okrivljenom AA dana 31.12.2020. godine započet postupak izvršenja pravnosnažno izrečenih pojedinačnih kazni zatvora koje su predmet zahteva za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne i to u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje na adresi stana u ..., ulica ..., uz primenu elektronskog nadzora kada je okrivljenom stavljena nanogica, a o čemu je branilac okrivljenog obavestio sud podneskom od 04.01.2021. godine, to, po stavu branioca, nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 62. KZ za usvajanje zahteva Osnovnog javnog tužioca u Aleksincu za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora.
Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani iz razloga jer okolnost da okrivljeni u vreme odlučivanja o zahtevu za izricanje jedinstvene kazne započinje sa izdržavanjem kazne u prostorijama u kojima stanuje po nekoj od ranijih osuda koje su obuhvaćene zahtevom za izricanje jedinstvene kazne, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nije ni od kakvog uticaja za ocenu ispunjenosti uslova propisanih odredbom člana 62. KZ za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora preinačenjem ranijih presuda u pogledu odluka o kazni. Ovo stoga što se odredbom člana 62. stav 1. KZ kao uslov za izricanje za sva krivična dela jedinstvene kazne primenom odredaba člana 60. KZ predviđa da je krivično delo iz kasnije osude okrivljeni učinio pre nego što je započeo da izdržava kaznu po ranijoj osudi ili za vreme izdržavanja kazne zatvora, pri čemu će se kazna ili deo kazne koju je osuđeni izdržao uračunati u izrečenu kaznu zatvora.
Inače, ukoliko je započet postupak izdržavanja kazne zatvora, a što u konkretnom slučaju ne proizilazi iz spisa predmeta, okrivljeni u svakom trenutku nakon pravnosnažnosti presude može na osnovu člana 278. stav 1. ZKP tražiti od suda da se donese posebno rešenje o uračunavanju ranije izdržane kazne u izrečenu jedinstvenu kaznu zatvora.
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.
Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razloge njegovog podnošenja samo formalno označava bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 8) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što se, osim citiranja zakonskog teksta odredbe člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP da sud pobijanim presudama nije potpuno rešio predmet optužbe, obrazloženje branioca vezano za postojanje po njemu ovih povreda zakona zapravo svodi samo na njegovo navođenje u zahtevu da pobijane presude ne sadrže dovoljno razloga vezano za ocenu nižestepenih sudova o pitanju zastarelosti izvršenja kazne iz člana 105. KZ (član 438. stav 1. tačka 1. ZKP), te da nižestepeni sudovi nisu dali razloge o tome kako će nadalje postupiti kada je izrečena jedinstvena kazna zatvora neizvršiva pošto je okrivljeni izdržao jednu od pojedinačnih kazni koja je uzeta kao utvrđena i to u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora (član 438. stav 1. tačka 8. ZKP), a čime branilac okrivljenog po nalaženju ovoga suda faktički ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Pored toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti samo formalno označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva takođe dozvoljeno okrivljenom, isticanjem da je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 60. KZ. Međutim, branilac dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu je to konkretno sud povredio odredbu člana 60. KZ odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao okrivljenom, već samo navodi da nižestepeni sudovi nisu dali razloge o tome koju su tačno odredbu člana 60. KZ o izricanju jedinstvene kazne za krivična dela u sticaju primenili, a kojim navodima branilac okrivljenog po nalaženju ovoga suda takođe ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.
Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 1. tačka 1. i 8. i član 439. tačka 3. ZKP), dok suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.
Osim toga, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da je izreka pobijane presude nerazumljiva. Takođe, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ukazuje i na povredu odredbe člana 554. ZKP, isticanjem da prvostepeni sud nije pozvao, niti obavestio okrivljenog i njegovog branioca o sednici veća na kojoj je odlučivao o zahtevu za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora. Branilac okrivljenog kao razloge podnošenja zahteva navodi i povrede odredaba članova 552, 553, 555. i 556. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da nižestepeni sudovi nisu u pobijanim presudama dali dovoljno razloga za svoju odluku da su u konkretnom slučaju ispunjeni svi uslovi za usvajanje zahteva OJT u Aleksincu za izricanje okrivljenom jedinstvene kazne zatvora a i oni razlozi koji su dati su nejasni, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva navodi i da prvostepeni sud nije u ponovnom postupku postupio po obaveznim primedbama i nalozima drugostepenog Višeg suda u Nišu iz rešenja Kž1 321/20 od 22.10.2020. godine kojim je ukinuta ranija prvostepena presuda a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 462. stav 3. ZKP.
Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povreda odredaba članova 462. stav 3, 552, 553, 554, 555. i 556. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.
Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 2) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Zdravka Todorovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Snežana Lazin, s.r. Nevenka Važić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
