Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 538/20 od 15.12.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba maloletne tužilje i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 1555/2018 od 16.07.2020. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, maloletna tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija maloletne tužilje neosnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti je u postupku pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. stav 1. ZPP na koju revizija ukazuje, jer je drugostepeni sud u svojoj odluci ocenio bitne žalbene navode.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1 5450/08 od 10.06.2009. godine maloletna AA, rođena ...2007. godine poverena je majci BB koja će roditeljsko pravo vršiti samostalno, a otac VV je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća mesečno 15% od svojih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od 01.07.2009. godine i uređeno je na koji način će se održavati lični odnosi između oca i maloletnog deteta. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 467/18 od 30.08.2018. godine koja je doneta u ovom postupku, potvrđena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P2 887/16 od 02.02.2018. godine u delu kojim je obavezan tuženi da na ime doprinosa za izdržavanje maloletne tužilje plaća mesečno 27% od mesečnih primanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje počev od podnošenja tužbe 30.05.2016. godine do 07.08.2017. godine, dok je presuda prvostepenog suda ukinuta u odnosu na odluku o zakonskom izdržavanju posle 07.08.2017. godine. U toku postupka određena je i privremena mera kojom je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa zakonskom izdržavanju maloletnog deteta plaća 25% od svojih stalnih mesečnih primanja.

U ovoj parnici maloletna tužilja traži izmenu ranije pomenute pravnosnažne presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu i to tako što bi se obavezao tuženi da na ime svog doprinosa zakonskom izdržavanju maloletnog deteta plaća 27%. U odnosu na takav zahtev nižestepeni sudovi su utvrdili potrebe za izdržavanje maloletnog deteta, kao i mogućnosti tuženog i zakonskog zastupnika da učestvuju u zadovoljavanju tih potreba, pa je u skladu sa tim i odlučeno na način kako je navedeno, odnosno tuženi je obavezan da za period od podnošenja tužbe do 07.08.2017. godine plaća 27% od svojih stalnih mesečnih primanja, potom od 07.08.2017. do 16.07.2020. godine da plaća 25% od svojih mesečnih primanja, a za period posle 16.07.2020. godine tužbeni zahtev za izmenu ranije odluke o zakonskom izdržavanju odbijen, odnosno ostala je obaveza tuženog da u izdržavanju deteta učestvuje sa 15%. Svoju odluku sudovi obrazlažu različitim primanjima tuženog u navedenom periodu, odnosno da je tuženi u određenom periodu radio u zemlji, kada su mu primanja bila manja, te samim tim je bilo neophodno da se obaveže da u izdržavanju učestvuje sa većim procentom kako bi zadovoljio potrebe maloletnog deteta, dok u periodu od kada radi u inostranstvu primanja su mu veća, pa se potrebe deteta mogu zadovoljiti sa manjim procentom.

Odredbom člana 154. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 18/2005) utvrđeno je pravo maloletnog deteta na izdržavanje od roditelja. Član 160. istog Zakona utvrđuje kriterijume za određivanje izdržavanja pri čemu se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja vodeći računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika zavise od njegovih prihoda, mogućnosti zaposlenja i sticanja zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su našli da su potrebe maloletne tužilje za zakonskim izdržavanjem 50.000,00 dinara mesečno. Revizija spori da je ova činjenica bila nesporna u postupku, ali imajući u vidu da je prvostepeni sud prilikom utvrđivanja potrebe maloletnog deteta vodio računa o tome da je maloletna tužilja sada učenica VII razreda osnovne škole, da ima školske aktivnosti, kao i druga interesovanja, te da za utvrđivanje potreba treba imati u vidu uzrast tužilje, potrebe za kvalitetnom i raznovrsnom ishranom, sredstvima za higijenu, za odećom, obućom, školskim priborom, letovanje, zimovanje itd, očito je da su potrebe utvrđene u skladu sa zakonom pri čemu okolnost da li se zakonska zakonska zastupnica sa tim saglasila ili nije, nije od presudnog značaja. Sudovi su, prilikom utvrđivanja potreba maloletne tužilje, vodili računa o imovinskim prilikama roditelja, te su te potrebe utvrđene na daleko većem iznosu od minimalne sume izdržavanja, a što je u skladu sa odredbom člana 162. stav 3. Porodičnog zakona. Prilikom određivanja visine doprinosa tuženog u zadovoljavanju tih potreba nižestepeni sudovi su utvrdili imovinske prilike oba roditelja, pa su na osnovu toga odredili učešće tuženog koje zavisi od njegovih prihoda, pre svega po osnovu zarade, a kako je napred navedeno. Iznosom koji tuženi plaća po sudskoj odluci donetoj u ovom postupku on će zadovoljavanju potreba maloletnog deteta učestvovati sa oko 35.000 dinara, odnosno sa pretežnim delom, pa se u tom slučaju ne mogu prihvatiti navodi revizije da nižestepeni sudovi nisu imali u vidu da su primanja tuženog veća u odnosu na primanja zakonskog zastupnika. Činjenica koju revizija ističe da je tuženi sada na radu u inostranstvu – Rusiji, ali da će uskoro da se vrati u zemlju nije od značaja za odlučivanje u ovom slučaju, jer sudovi cene okolnosti prema momentu donošenja svoje odluke, a promena tih okolnosti ubuduće može biti samo od značaja za eventualnu kasniju promenu sudske odluke, kako to pravilno konstatuje i drugostepeni sud.

S obzirom da se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepene odluke, to je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić