.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3292/2020
11.03.2021. godina
Beograd
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2271/20 od 16.09.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2271/20 od 16.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1751/2018 od 23.06.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime dodatka na platu po osnovu pripravnosti za period od 27.03.2014. godine do 27.03.2017. godine, isplati iznos od 132.350,00 dinara (od čega 84.437,25 dinara na ime glavnice i 47.912,75 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog iznosa pa do dana veštačenja), kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 84.437,25 dinara počev od 01.03.2020. godine do konačne isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknada troškova rada i boravka na terenu – terenski dodatak za period od 27.03.2014. do 27.03.2017. godine, isplati iznos od 15.621,90 dinara (od čega 10.033,73 dinara na ime glavnice i 5.588,17 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospeća svakog pojedinačnog iznosa pa do dana veštačenja), kao i zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnice od 10.033,73 dinara, počev od 01.03.2020. godine do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 139.360,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 2271/20 od 16.09.2020. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1751/2018 od 23.06.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse.
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je isplata dodatka na platu po osnovu pripravnosti kao i po osnovu terenskog dodatka, a pravnosnažnom presudom je utvrđeno da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. O ovom pravu tužioca nižestepeni sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koji je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano u predmetima sa istim ili bitno sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, da pripravnost kao poseban oblik rada van radnog vremena u kom zaposleni mora biti stalno dostupan da bi, ako nastane potreba, izvršio neku neodložnu intervenciju, a što u znatnoj meri ograničava slobodu kretanja zaposlenog, te se za ovaj status zaposlenima dodeljuje određena nadoknada, jer takav zaposleni u svakom momentu može biti pozvan na rad, kao i naknadu po osnovu terenskog dodatka obzirom da je tužilac u spornom periodu bio upućivan na terenski rad u kopnenu zonu bezbednosti na jugu Srbije u opštinama Preševo, Bujanovac, Medveđa i dr, koji podrazumeva rad pod većim stepenom opterećenja na psihofizičke i radne sposobnosti koji su posledica obavljanja poslova u specifičnim područjima, a da je tužilac nakon završenog radnog vremena u trajanju od osam časova redovnog dežurstva, bio u obavezi pripravnosti narednih 16 sati u toku dana i noći, zbog čega mu pripada pravo na naknadu po ovim osnovima. Shodno tome, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 28.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora označena je u iznosu od 100.000,00 dinara. Podneskom tužioca od 19.05.2020.godine tužba je preinačena tako što je tužbeni zahtev uvećan na iznos od 147.971,00 dinara o čemu je odlučeno prvostepenom presudom od 23.06.2020. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijaneg dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
