Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje posebno na ostale bitne povrede odredaba parničnog postupka zbog kojih se revizija u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i tačka 3. ZPP može izjaviti, iako je revizija izjavljena i iz tih razloga.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je od 25.06.1998. godine u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene, na poslovima poreskog inspektora i kancelarijske kontrole. Pre zasnivanja radnog odnosa kod tužene ostvarila je radni staž i kod organa lokalne samouprave u trajanju od 2 godine, 7 meseci i 16 dana. Tužilja je dana 25.06.2018. godine navršila 22 godina 8 meseci i 22 dana radnog staža kod tužene. Rešenjem od 16.08.2018. godine tužena je odbila zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade, a žalbena komisija Vlade je rešenjem od 15.10.2018. godine odbila žalbu tužilje na navedeno rešenje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev, nalazeći da tužilji, koja je ostvarila 20 godina radnog staža kod tužene dana 25.06.2018. godine, prema članu 120 Zakona o radu, a u vezi člana 44. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, pripada pravo na isplatu jubilarne nagrade.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, ocenivši da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima i pogrešno zaključio da je organ tužene donošenjem konačne odluke u upravnom postupku (kojom je odbijen zahtev tužilje) postupao protivno zakonu, s obzirom da zakonitost ovakve odluke može da se ispituje samo u upravnom sporu što u konkretnom slučaju tužilja nije učinila. Takođe, drugostepeni sud je našao i da je tužilja u 2018. godini navršila više od 22 godine provedenih u radnom odnosu u državnom organu i organu autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, te da ne ispunjava uslove za isplatu jubilarne nagrade za navršenih 20 godina radnog staža shodno odredbi člana 44. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom presudom odbijen zahtev tužilje za isplatu jubilarne nagrade.

Odredbom člana 120. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 32/13), opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može se utvrditi pravo na isplatu jubilarne nagrade.

Odredbom člana 14. Posebnog kolektivnog ugovora o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe („Službeni glasnik RS“ br. 20/18), koji je u primeni od 24.03.2018. godine, izmenjen je član 44. navedenog ugovora, u delu kojim je regulisano pravo na isplatu jubilarne nagrade i propisano da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji, prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarenju tog prava, tako da se isplaćuje za 20 godina rada u radnom odnosu u visini novčane nagrade iz tačke 1. ovog člana uvećane za 25%; da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom je organu zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa, kao i da se kod utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu računaju i godine rada kod poslodavca od koga je nadležan organ preuzeo nadležnost, poslove i zaposlene; te da se zaposlenom isplaćuje jubilarna nagrada u roku od 30 dana od dana kada zaposleni stiče pravo na jubilarnu novčanu nagradu.

Dakle, zakon daje mogućnost ali ne ustanovljava obavezu poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade, jer se ne radi o zakonskom pravu, već autonomnom pravu koje može, a ne mora da prizna poslodavac. Navedenim Posebnim kolektivnim ugovorom je predviđeno da se zaposlenom za navršenih 20 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, odnosno jedinici lokalne samouprave isplaćuje jubilarna novčana naknada, ali u godini kada zaposleni stekne pravo na isplatu. Kako je tužilja 2018. godine ostvarila ukupan radni staž više od 22 godine, to proizlazi da nije ispunjen uslov iz odredbe člana 44. stav 2. Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu.

Suprotno navodima revizije, prethodnim, sada izmenjenim odredbama Kolektivnog ugovora, koji je bio u primeni do 20.03.2018. godine, bili su propisani uslovi za sticanje prava na jubilarnu nagradu, a koji nisu obuhvatali rad u organima autonomne pokrajine, odnosno organima lokalne samouprave, dok su Posebnim kolektivnim ugovorom o izmenama i dopunama Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji je u primeni od 24.03.2018. godine, promenjeni uslovi za sticanje jubilarne novčane nagrade, tako što je proširen krug organa za koje se po osnovu rada ostvaruje pravo na jubilarnu novčanu nagradu, tako što su pored rada u državnim organima obuhvaćeni i organi autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave.

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, to je Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku reviziju tužilje odbio kao neosnovanu i doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka je odbijen, jer tužilja nije uspela u postupku po reviziji, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić