Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branke Dražić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Kukureković, advokat iz ..., protiv tuženog „Mobi banka “ AD, Beograd, koju zastupaju punomoćnici Dragan Karanović, Milan Lazić, Ivana Dišović i Milica Savić, advokati iz ..., radi isplate uvećane zarade, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1030/2019 od 09.09.2020. godine, u sednici veća održanoj 31.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1030/2019 od 09.09.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1030/2019 od 09.09.2020. godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 672/2018 od 24.12.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati uvećanu zaradu za prekovremeni rad, za period od 01.05.2012. godine do 15.06.2013. godine, u ukupnom iznosu od 123.431,72 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos od doseplosti do isplate (visina iznosa i datumi dospeća određeni u izreci), a odbijen zahtev tužioca za isplatu kamate od dana navedenog u tužbi do dana dospeća. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da u korist tužioca na dosuđene iznose uvećane zarade uplati doprinose za socijalno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti nadležnim fondovima i ustanovama. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu zahteva kojim je traženo da se tuženi obaveže na isplatu uvećane zarade po osnovu prekovremenog rada za period od 01.12.2010. godine do 30.04.2012. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 154.036,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos troškova od 129.500,00 dinara od izvršnosti, a odbijen je zahtev za naknadu troškova u većem iznosu od dosuđenog to traženog iznosa od 158.536,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1030/2019 od 09.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe parničnih stranaka i potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu P1 672/2018 od 24.12.2018. godine u usvajajućem delu prvog stava izreke, stavu drugom izreke i usvajajućem delu stava četvrtog izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava u skladu sa članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju tuženog.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13 – US, 55/14, 78/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili ujednačavanjem sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za usvajanje tužbenog zahteva. Uz reviziju, tuženi nije priložio odgovarajuće sudske odluke koje bi potkrepile njegovu tvrdnju o potrebi za ujednačavanjem sudske prakse, već odluke apelacionog suda koje nisu dokaz o neujednačenog sudskoj praksi, a ne postoji ni potreba za novim tumačenjem prava. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5, u vezi sa članom 403. stav 3. ZPP i našao da revizija tužioca nije dozvoljena ni kao redovna.

Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, , kada se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima ili potraživanje u novcu, na predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 08.01.2014. godine, radi isplate uvećane zarade, a vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 123.437,72 dinara.

S obzirom da se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, kada je revizija uvek dozvoljena, te da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Tužiocu nisu priznati troškovi sastava odgovora na reviziju jer nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. ZPP, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke rešenja.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić