U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužilje AA iz mesta ..., pošta ..., koju zastupa Snježana Pećanac, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Verica Ivošević, advokat iz ..., radi supružničkog izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 638/19 od 16.01.2020. godine, u sednici održanoj dana 25.11.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 638/19 od 16.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu P2 782/18 od 05.04.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje, pa je obavezan tuženi da na ime doprinosa u izdržavanju AA plaća mesečno iznos od 5.000,00 dinara, do 05. u mesecu za tekući mesec, počev od 01.01.2017. godine, dok za to traju zakonski uslovi, a dospele rate u roku od 15 dana sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 5.000,00 dinara do traženog iznosa od 10.000,00 dinara sa kamatom. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 638/19 od 16.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijene presude na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), u vezi člana 208. Porodičnog zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema značaja navod revizije o bitnoj povredi iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP jer ona ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog. Takođe, neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP, s`obzirom na to da je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenoj presudi.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke živele su 11 godina u vanbračnoj zajednici pre nego što su ...2009. godine, zaključile brak. Tokom ovog parničnog postupka, prvostepenom presudom P2 994/16 od 13.11.2017. godine, stavom prvim izreke, razveden je brak parničnih stranaka. Preostalim stavovima je odlučeno o supružničkom izdržavanju. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž2. 724/18 od 18.10.2018. godine, ukinuta je prvostepena presuda u preostalim stavovima i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Zajednica života parničnih stranaka faktički je prestala u oktobru 2016. godine, kada je tužilja nakon svađe sa tuženim prešla da živi kod ćerke. Bračni odnosi su bili ozbiljno i trajno poremećeni, ispunjeni čestim svađama, netrpeljivošću i povremenim opijanjima obe stranke. Tužilja je u svađi 2001. godine, ubola nožem tuženog u prst ruke. Stranke su nastavile da žive u zajednici i nakon ovog incidenta, venčale su se posle osam godina i živele u braku još narednih sedam godina dok tužena nije napustila zajedničko domaćinstvo. Parnične stranke se nisu obraćale nadležnim državnim organima radi zaštite od porodičnog nasilja. Nisu imali zajedničke dece. Tužilja ima ćerku i sina (jedan sin joj je nastradao u saobraćajnom udesu pre nekoliko godina). Tokom zajedničkog života tužiočeva kuća (u kojoj su živeli sa njegovim roditeljima) je adaptirana (uvedena je voda, napravljeno kupatilo, podignut krov). Tužilja (rođena 1961. godine), nakon udaje za tuženog nije bila u radnom odnosu iako je ranije radila kao ..., već je brinula o domaćinstvu i o roditeljima tuženog. Parnične stranke su se zajedno bavile ribolovom, a tužilja je držala kokoške, svinje i čuvala za novac jednu stariju ženu u komšiluku. Trenutno je nezaposlena i prijavljena je na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, a izdržava se od socijalne pomoći u iznosu od 10.561,00 dinar mesečno, koju je ćerka tužilje (takođe nezaposlena i bolesna) ostvarila za sebe i za tužilju. Obe povremeno rade poslove sezonskog karaktera. Posle gubitka sina tužilja je pokušala samoubistvo, bila je hospitalizovana na Odeljenju psihijatrije Opšte bolnice „...“ u .... Medicinskim veštačenjem od strane dr. VV specijaliste medicine rada, utvrđeno je da tužilja boluje od depresije i da ima anksiozno-generalizovani poremećaj, a dijagnostifikovana su i druga oboljenja. Sposobna je za sve lakše poslove u okviru svoje stručne spreme uz navedeno ograničenje (lakši fizički poslovi u poljoprivredi, na lakšim poslovima održavanja prostorija i slično). Nije sposobna za poslove konobara koje je ranije obavljala. Tužilja pored potrebnih lekova ima izdatke za hranu i za komunalne usluge i ne poseduje imovinu. Tuženi je zaposlen u ... gde je u novembru mesecu 2016. godine, ostvario zaradu od 46.443,25 dinara. Lečen je od upale perikarda i 2015. godine su mu dijagnostifikovane promene na mozgu - lezija, 2016. godine sklerotične promene na kičmenom stubu, a 01.07.2016. godine je dijagnostifikovano da nije sposoban za obavljanje poslova na radnom mestu ... i predložena promena radnog mesta nakon čega je raspoređen na radno mesto ... gde ostvaruje zaradu 35.000,00 do 38.000,00 dinara. Po prestanku zajednice života sa tužiljom tuženi je prodao porodičnu kuću i sada živi u kući žene sa kojom je u emotivnoj vezi, a koja je zaposlena i ostvaruje prihode. On nema drugih obaveza izdržavanja. Utvrđeno je da je cena usluga porodičnog smeštaja, odnosno iznos naknade za izdržavanje korisnika porodičnog smeštaja za odrasla lica za novembar mesec 2017. godine iznosila 19.715,00 dinara.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Članom 151. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima, dok je stavom 3. ovog člana propisano da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi iz člana 151. stav 1. i 3. i člana 160. Porodičnog zakona, koji se u konkretnom slučaju tiču uslova i visine supružničkog izdržavanja. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tuženi (iako ugroženog zdravstvenog stanja) u mogućnosti da izdržava suprugu starosti 60. godina koja nema mogućnosti zaposlenja, sa iznosom od 5.000,00 dinara mesečno. Pri odlučivanju o visini iznosa za supružničko izdržavanje nižestepeni sudovi su pravilno ocenili materijalne prilike parničnih stranaka.

Saglasno navedenom, pravilno je stanovište drugostepenog suda da tužilja ima pravo na supružničko izdržavanje, te da prihvatanje njenog zahteva za izdržavanje po prestanku dugogodišnje bračne zajednice sa tuženim (koju nije dobrovoljno i bez opravdanog razloga napustila), ne predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog. Tužilja nikada nije bila u radnom odnosu već se brinula o domaćinstu i roditeljima tuženog, pa tužilja u ovom životnom dobu (rođena 1961. godine) kao lice bez stalnih prihoda nema dovoljno sredstava za izdržavanje. Pomoć ćerke koju je dobijala u proteklom periodu ne može se smatrati stalnim izvorom prihoda, jer je odredbom člana 166. stav 1. PZ propisano da supružnik ostvaruje pravo na izdržavanje prvenstveno od drugog supružnika. Činjenica da tužilja nije nesposobna za rad, ne isključuje pravo na supružničko izdržavanje, ali utiče na visinu obaveze tuženog.

Sledom navedenog bez uticaja su revizijski navodi da je tužilja isključivo kriva za razvod i da je tokom zajednice života sa njim nanosila tuženom telesne povrede, zbog čega je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo. Ovo zbog toga što se za ostvarenje prava na izdržavanje od drugog supružnika, moraju ispuniti dva uslova: da nema dovoljno sredstava za izdržavanje i da nije sposoban za rad ili da nema dovoljno sredstava za izdržavanje i da se ne može zaposliti. Krivica za razvod nije relevantna. U situaciji kada tužilja s obzirom na godine života ne može naći zaposlenje, a pri utvrđenoj činjenici da zbog dijagnostifikovanog oboljenja nije u mogućnosti da na drugi način obezbedi dovoljno sredstava za izdržavanje, niti ima imovine od koje bi mogla ostvariti prihode, nisu osnovani revizijski navodi tuženog da nisu ispunjeni uslovi iz člana 151. Porodičnog zakona. Takođe, okolnost što je tužilja povredila tuženog 2001. godine nožem, nakon čega su parnične stranke nastavile da žive zajedno zaključile brak 2009. godine (u kome su ostale do 2016. godine) svedoči o tome da taj događaj nije ostavio ozbiljne posledice na njihov odnos.

Pretežni deo navoda tuženog u reviziji odnosi se na činjenično stanje koje po njegovom mišljenju nije pravilno ili potpuno utvrđeno u sprovedenom postupku. Ovi navodi revizije ne mogu biti dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP ni sa izuzetkom da se u smislu člana 403. stav 2. ovog zakona radi o reviziji izjavljenoj u porodičnom sporu za izdržavanje. Činjenični navodi tuženog ne dovode u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona koje je drugostepeni sud pravilno primnio nalazeći da prihvatanje tužiljinog zahteva za supružničko izdržavanje ne predstavlja očiglednu nepravdu za tuženog, pa nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić