Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 1691/19 od 07.03.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena delimična presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 44163/13 od 21.11.2016. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 44163/13 od 01.10.2018. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, kojom je odbijena kao neosnovana njegova žalba i potvrđena prvostepena delimična presuda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...55/14), pa je našao da revizija tužioca nije osnovana.

U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe koja bi mogla predstavljati osnov za uvažavanje revizije tužioca, nema.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 16.12.2004. godine, između tužioca, kao korisnika kredita i pravnog prethodnika tužene kao kreditora, zaključen je Ugovor o namenskom kreditu bez depozita, sa valutnom klauzulom pod br. ..., a na iznos od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan puštanja kredita u tečaj. Članom 5. stav 1. Ugovora, kamatna stopa ugovorena je u visini od 11,5% na godišnjem nivou, a članom 5. stav 6. Ugovora, određeno je da korisnik svojim potpisom potvrđuje saglasnost da se visina kamatne stope i način njenog obračunavanja i naplate automatski usklađuju sa izmenama zakonskih propisa i akata poslovne politike banke, bez obaveze zaključivanja posebnog aneksa tog ugovora. Navedeni namenski kredit tužiocu je odobren na osnovu sudski neoverenog ugovora o predfinansiranju gradnje stambeno-poslovnog objekta, zaključenog dana 26.10.2004. godine između Preduzeća „Gemax“ kao izvođača radova i tužioca kao kupca i „Duga Holding“ a.d. koje akcionarsko društvo je sa preduzećem „Gemax“ kod Prvog opštinskog suda u Beogradu dana 04.06.2004. godine overilo Ugovor o prodaji nepokretnosti II/1 Ov-3028/04. Na mestu nepokretnosti koja je bila predmet ugovora zaključenog dana 04.06.2004. godine između navedenih pravnih lica, preduzeće „Gemax“ nameravalo je da gradi poslovno-stambeni objekat u okviru koga je tužilac bio zainteresovan za kupovinu lokala povrišne 120 m2, za koji je, deo kupoprodajne cene od 120.000 evra nameravao da plati pomenutim kreditom od 100.000 evra odobrenim od strane tuženikovog pravnog prethodnika „Hypo-Alpe-Adria-Bank“ iz Beograda. Po pribavljanju sredstava obezbeđenja kredita, propisanih članom 2. ugovora od 16.12.2004. godine u vidu založnog prava na tužiočevom stanu u ..., ..., zasnivanja solidarnog jemstva i osiguranja založene nepokretnosti, pravni prethodnik tužene je kredit pustio u tečaj prenoseći odobrena sredstva na račun Preduzeća „Gemax“ kao svog dugogodišnjeg klijenta. Od puštanja kredita u tečaj do dana 18.10.2005. godine, tužilac je kamatu plaćao u ugovorenoj visini od 11,50% na godišnjem nivou, da bi od 19.10.2005. godine ona bila smanjena na 7,25% godišnje, što je trajalo do 31.12.2008. godine, kada je tužena od 01.01.2009. godine kamatnu stopu uvećala na 9,95%. Ista je primenjivana do stupanja na snagu Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga dana 01.12.2011. godine, posle čega je tužena tužiocu 17.10.2013. godine uputila predlog vansudskog poravnanja koji je on prihvatio, a kojim je predviđeno da se iznos, više zaračunat po osnovu uvećane kamate iskoristi za plaćanje dospelih, a neizmirenih obaveza, odnosno da se za njegovu visinu smanji preostali glavni dug tužioca. Pre uzimanja ovog kredita, tužilac se nije obraćao drugim bankama, niti se raspitivao za njihove kreditne uslove.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je predmetni ugovor o namenskom kreditu bez depozita od 16.12.2004. godine, zaključen između tužioca i pravnog prethodnika tužene, apsolutno ništav ugovor u celosti, pa su odlučili pravilnom primenom odredbe člana 105. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da ništavost neke odredbe ugovora ne povlači ništavost i samog ugovora, ako on može opstati bez ništave odredbe i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog koje je ugovor zaključen.

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 1065. ZOO propisano je da ugovorom o kreditu se banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez utvrđene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom.

Odredbom člana 1066. ZOO propisano je da ugovor o kreditu mora biti zaključen u pismenoj formi (stav 1.), te da ugovorom o kreditu se utvrđuje iznos, utvrđuju se uslovi davanja korišćenja i vraćanja kredita (stav 2.).

Kako je tužilac sa pravnim prethodikom tužene zaključio ugovor o namenskom kreditu bez depozita dana 16.12.2004. godine u smislu člana 1065. i 1066. Zakona o obligacionim odnosima, kojom prilikom je banka postupila prema nalogu za puštanje kredita u korišćenje i isplatu, čiji sastavni deo predstavlja izjava korisnika kredita (ovde tužioca), o načinu isplate kredita, a koju je potpisao tužilac (kojom je izjavio da kredit u iznosu od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije za devize umanjen za iznos jednokratne naknade i depozita (ukoliko je ugovoren) isplati dana 22.12.2004. godine na račun prodavca „Gemax“ d.o.o kod banke Hypo-Alpe-Adria-Bank) to znači da je tužena – banka postupanjem po nalogu tužioca – isplatom „Gemax“ d.o.o. napred navedenog ugovorenog iznosa, u celosti izvršila svoju ugovornu obavezu, u smislu člana 305. stav 2. ZOO, kojom je propisano da je ispunjenje punovažno i kada je izvršeno trećem licu ako ga je poverilac naknadno odobrio ili ako se njime koristio, kako su to pravilno utvrdili nižestepeni sudovi, kao i da je odnos tužioca i trećeg lica - „Gemax“ d.o.o i ispunjenje njihovih ugovornih obaveza po osnovu drugog pravnog posla – ugovora, bez uticaja na donošenje drugačije odluke u ovoj parnici.

Kako se ni ostalim revizijskim navodima (koji su već isticani u žalbenom postupku i cenjeni od strane drugostepenog suda) ne dovodi u sumnju pravilnost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija,

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić