Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se sudska odluka ne može zasnivati i to: na nalazu i mišljenju veštaka dr Pavla Galića od 16.03.2017. godine i na nalazu i mišljenju sudskog veštaka dr Dragana Tomaševića od 21.07.2017. godine sa obrazloženjem da ovim veštačenjima nije prethodila naredba organa postupka za veštačenje, iako je članom 117. ZKP, propisano da organ postupka po službenoj dužnosti ili na predlog stranke i branioca određuje veštačenje pisanom naredbom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti kojima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 117. stav 1. ZKP, organ postupka po službenoj dužnosti na predlog stranke i branioca određuje veštačenje pisanom naredbom, a ako postoji opasnost od odlaganja veštačenje se, uz obavezu sastavljanja službene beleške, može i usmeno odrediti.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, tačan je navod branioca da u spisima predmeta nema pisanih naredbi organa postupka kojima su određena citirana veštačenja. Međutim, iz nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke dr Pavla Galića, kao i iz nalaza i mišljenja veštaka medicinske struke dr Dragana Tomaševića, proizlazi da su veštaci postupali na osnovu naredbe Osnovnog javnog tužioca u Prokuplju, kao organa postupka u toj fazi postupka tako da su navedena veštačenja, po oceni ovoga suda, i određena u skladu sa odredbom člana 117. stav 1. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ocenio kao neosnovane.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac ističe i to da je alkometrom utvrđeno da je okrivljeni imao 1,83 mg/ml alkohola u krvi, iako alkometar u krivičnom postupku ne može predstavljati dokazno sredstvo, na osnovu koga bi se sa sigurnošću mogao utvrditi stepen alkoholisanosti okrivljenog i kao takav se nije mogao koristiti u krivičnom postupku, niti se na njemu mogla zasnivati osuđujuća presuda, posebno kada se ima u vidu da u konkretnom slučaju nije vršena analiza urina okrivljenog, niti je krv okrivljenog analizirana u dva različita vremena, što je bilo nužno učiniti da bi postojao validan dokaz o alkoholemiji okrivljenog.

Iznetim navodima zahteva, branilac okrivljenog, iako formalno ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, po oceni ovoga suda, u suštini osporava dokaznu vrednost testiranja okrivljenog alkotest aparatom na prisustvo alkohola u krvi i u vezi sa tim i činjenični zaključak suda u pogledu utvrđenog stepena alkoholisanosti okrivljenog u vreme saobraćajne nezgode čime pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Pored navedenog, branilac u zahtevu navodi i to da je prvostepeni sud time što je glavni pretres na predlog javnog tužioca održao u odsustvu okrivljenog koji se nije odazvao na poziv suda, jer se nalazio u samoizolaciji zbog kontakta sa osobom koja je kovid pozitivna i u situaciji kada priznanje okrivljenog nije dato na glavnom pretresu, povredio odredbe člana 507. i člana 508. ZKP.

Ostalim navodima zahteva kojima se ističe da prvostepeni sud nije uzeo u obzir olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog, predviđene članom 54. i članom 55. KZ, koje bi morale imati uticaj na odmeravanje kazne, i to okolnosti pod kojima je krivično delo učinjeno, zatim držanje okrivljenog posle učinjenog krivičnog dela, da je kazna zatvora u trajanju od četiri meseca, neodgovarajuća krivična sankcija, po oceni ovoga suda, branilac ukazuje da sud nije pravilno odmerio kaznu, s obzirom na činjenice koje utiču da kazna bude veća ili manja, i time pravnosnažnu presudu osporava zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povrede zakona iz člana 507, člana 508. i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić