.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 994/2021
18.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Dobrile Strajina, Slađane Nakić Momirović i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Lekić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Kazneno-popravni zavod Požarevac - Zabela, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2656/20 od 19.10.2020. godine, u sednici veća održanoj 18.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2656/20 od 19.10.2020. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2656/20 od 19.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda Požarevcu P1 28/20 od 22.01.2020. godine, stavom 1. izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime razlike u zaradi sa koeficijentom 30% i isplaćene zarade sa koeficijentom 10% za period od 01.01.2007. do 30.06.2008. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže naveden u ovom stavu izreke. Stavom 2. izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime manje isplaćene otpremnine prilikom odlaska u penziju isplati iznos od 86.092,80 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 05.09.2008. godine do isplate. Stavom 3. izreke, obavezana je tužena da na ime tužioca kod Republičkog fonda PIO, Filijala u Požarevcu uplati razliku doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje za period od 01.01.2007. do 30.06.2008. godine, a na iznos razlike u zaradi sa koeficijentom 30% i isplaćene zarade sa koeficijentom 10% navedene u stavu 1. izreke ove presude i da za isti period preda obrasce M-4, sve u roku od 8 dana po prijemu presude. Stavom 4. izreke, obavezana je tužena da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 336.538,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2656/20 od 19.10.2020. godine, stavom 1. izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužioca i tužene i prvostepena presuda potvrđena. Stavom 2. izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu naknadi troškove žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu čl. 394. i 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju ne postoji nijedan od razloga navedenih u odredbi člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Predmet spora u ovom slučaju je naknada štete na ime manje isplaćene plate u utuženom periodu i otpremnine sa zakonskom zateznom kamatom zbog primene od strane tužene nezakonite i neustavne uredbe na osnovu koje je tužiocu utvrđen manji koeficijent za obračun plate od utvrđenog zakonom. Nižestepeni sudovi su utvrdili da postoji odgovornost tužene u smislu odredbe člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer tužena nije otklonila štetne posledice koje je tužilac pretrpeo u utuženom periodu zbog primene neustavne i nezakonite odredbe na osnovu koje mu je utvrđen manji koeficijent.
Ispitujući dozvoljnost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovom sporu podneta je 15.01.2013. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena. Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
