Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Iz sadržine zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog proizilazi da je pobijanim rešenjem sudije za izvršenje krivičnih sankcija Višeg suda u Prokuplju Sik 8/21 od 05.03.2021. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 98. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika. Tome u prilog branilac navodi da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za sprovođenje postupka nastupanja zakonske rehabilitacije po presudi Osnovnog suda u Pančevu Spk 23/15 od 29.01.2016. godine, kojom je okrivljenom zbog krivičnog dela iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 61. Krivičnog zakonika izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 1 godine i vremenom proveravanja od 4 godine i da je time što je sud pogrešno zaključio da nema mesta nastupanju zakonske rehabilitacije iz razloga što su protiv okrivljenog u toku dva krivična postupka, zbog krivičnih dela učinjenih pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju, pogrešno primenio član 98. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika, jer ti postupci nisu pravnosnažno okončani. Naime, prema stavu odbrane, u smislu navedene odredbe, okolnost da se protiv lica koje traži zakonsku rehabilitaciju vode novi krivični postupci, nije od značaja, te se na taj način pobijanim rešenjem prejudiciraju krivični postupci koji su u toku prema okrivljenom, pa je samim tim povređena i pretpostavka nevinosti propisana članom 3. stav 1. ZKP.

Izneti navodi branioca okrivljenog, ocenjeni su kao neosnovani.

Odredbom člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim, dok je stavom 2. tačka 2) istog člana propisano da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je izrečena uslovna osuda u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne učini novo krivično delo.

Međutim, pored ispunjenja uslova iz člana 98. stav 1. Krivičnog zakonika, dakle uslova koji su propisani odredbama materijalnog zakonika, odredbama Zakonika o krivičnom postupku, kojima je uređen postupak za rehabilitaciju, i to članom 570. ZKP, propisani su i procesni uslovi u postupanju nadležnog organa i određeno je da će pre odlučivanja o ispunjenosti zakonskih uslova za nastanak zakonske rehabilitacije, nadležni organ iz člana 569. ZKP obaviti potrebna proveravanja, a naročito ispitati: 1) da li je izvršena sporedna kazna ili još traju mere bezbednosti; 2) da li je protiv osuđenog u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju.

Prema tome, nadležni organ koji donosi rešenje, mora da utvrdi ne samo da li lice koje traži zakonsku rehabilitaciju – u konkretnom slučaju okrivljeni AA u određenom periodu nije bilo osuđeno, već i da protiv tog lica nije u toku krivični postupak za novo krivično delo učinjeno pre isteka roka predviđenog za zakonsku rehabilitaciju. Ovo stoga, što odredbe članova 98. i 99. Krivičnog zakonika vezuju rehabilitaciju – brisanje osude, samo za odsustvo novog krivičnog dela, iz kog razloga se donošenje rešenja o rehabilitaciji odlaže (ako je krivični postupak u toku), sve do okončanja novog postupka.

Kako iz uverenja Osnovnog suda u Prokuplju Ku 374/21 od 05.02.2021. godine proizilazi da je protiv okrivljenog AA pred Osnovnim sudom u Pančevu pokrenuta istraga odnosno da su u toku krivični postupci zbog dva krivična dela razbojništvo iz člana 206. Krivičnog zakonika, u predmetima K 66/2020 i K 716/ 2020, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijanim rešenjem nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439.tačka 2) ZKP u vezi člana 98. stav 2. tačka 2) Krivičnog zakonika, na koju se podnetim zahtevom neosnovano ukazuje, budući da shodno članu 570. ZKP, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni uslovi za utvrđivanje nastupanja zakonske rehabilitacije. Samim tim, navođenjem u pobijanim rešenjima - da se protiv lica koje traži zakonsku rehabilitaciju vode novi krivični postupci, ne prejudiciraju ishodi postupaka koji su u toku prema okrivljenom, niti se čini povreda prezumpcije nevinosti okrivljenog iz člana 3. stav 1. ZKP, na koju se takođe neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić