Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2701/17 od 12.10.2017. godine, stvom prvim izreke, žalba tužene je delimično usvojena i delimično odbijena, a presuda Osnovnog suda u Loznici P 1427/14 od 1503.2017. godine potvrđena u delu kojim je odlučeno o prigovoru apsolutne nenadležnosti suda, delu kojm je tužena obavezana na isplatu naknade štete sa zakonskom zateznom kamatom i delu kojim je tužena obavezana da na ime troškova postupka isplati tužiocima 1.542.191,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.03.2017. godine do isplate, i preinačena u delu kojim je odlučeno o zahtevu za činidbu tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da o svom trošku izvrši uklanjanje betonske ploče stovarišta na delu postavljenog cevovoda između železničkog propusta (ispod platoa železničke stanice u ...) pa do putnog propusta ispod magistralnog puta Loznica-Ljubovija i da sve cevi i druge predmete odstrani iz ranijeg korita potoka „...“ i isti vrati u pređašnje stanje, kao i u preostalom usvajajućem delu za troškove postupka tako što je zahtev tužilaca za isplatu troškova postupka odbijen preko iznosa od 1.542.191,00 dinara do iznosa od 1.592.066,00 dinara, odnosno za iznos od 49.875,00 dinara sa pripadajućom kamatom. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim je odbijena žalba, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju.

Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija).

U konkretnom slučaju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nema pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Primena materijalnog prava u sporovima za naknadu štete zbog nezakonitog ili nepravilnog rada organa pravnog lica zavisi od utvrđenih činjenica, zbog čega u ovom sporu ne postoji potreba za novim tumačenjem prava ili ujednačavanjem sudske prakse.

Iz tih razloga, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

S`obzirom da je vrednost premeta spora pobijanog dela očigledno niža od dinarske protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

S`toga je, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. i člana 413. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Tužioci nemaju pravo na troškove postupka po reviziji jer po oceni Vrhovnog kasacionog suda troškovi odgovora na reviziju nisu bili nužni. Zbog toga je takav njihov zahtev odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP odlučeno kao u trećem stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić