Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4643/19 od 25.12.2019. godine, žalba tužioca je delimično odbijena i delimično usvojena i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom izreke, a ukinuta u stavu drugom, trećem, četvrtom i petom izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude, donete u drugom stepenu, dela kojim je potvrđena prvostepena presuda, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupk, pogrešeno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene premene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11, 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj po članu 404. ZPP, budući da su pitanja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima u pogledu primene Zakona o nasleđivanju i Zakona o obligacionim odnosima. Naime, ispunjenost uslova za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju, koji je zaključen 12.07.2010. godine između pokojne VV (majke stranaka), kao primaoca izdržavanja i tuženog, kao davaoca izdržavanja rešava se u svakom konkretnom slučaju, zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije, pa ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili razmatranjem pitanja od opšteg interesa. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, jer se ukazivanjem da je sporni ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen u cilju lišavanja tužioca naslednih prava na imovini koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, da sporni ugovor nije zaključen u zakonom propisanoj formi i da sporni ugovor nije izvršavan, iako nije tražena ništavost i raskid spornog ugovora, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2 tačka 5. u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 2. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 27.03.2017. godine, a vrednost predmeta spora označena u tužbi je 727.267,00 dinara.

Kako u ovom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić