Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Vesne Popović i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., koje zastupa punomoćnik Milica Gadžurić Janković, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG, oboje iz ..., koje zastupa Ljubica Filipović, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4429/18 od 21.11.2019. godine, u sednici održanoj 12.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4429/18 od 21.11.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4429/18 od 21.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P 327/14 od 25.06.2018. godine, stavom prvim izreke, tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su suvlasnici svaki u po četvrtini dela na porodičnoj stambenoj zgradi tuženih koja se nalazi u ... u ulici ..., sagrađenoj na parceli broj ..., zemljište pod zgradom – objektom u površini od 0.01.53 ha i zemljište uz zgradu od 0.05.00 ha i njiva od 0.00.52 ha, ukupne površine 0.07.05 ha, sve upisano u list nepokretnosti broj ... KO ..., po osnovu svog ulaganja u izgradnju iste, sa pravom sukorišćenja na parceli 7110/13, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužioci na osnovu ove presude uknjiže kao suvlasnici u katastru nepokretnosti, odbijen je kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za upis prava suvlasništva na gore opisanoj nekretnini u katastarskim knjigama, a po osnovu presude. Stavom trećim izreke, na osnovu člana 154. u vezi člana 153. i u vezi člana 150. ZPP obavezani su tužioci prvog i drugog reda da solidarno tuženima prvog i drugog reda isplate troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 405.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od dana izvršnosti presude, pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužilaca prvog i drugog reda za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4429/18 od 21.11.2019. godine žalba tužilaca je odbijena i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, s predlogom da se o istoj odlučuje na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate je podneta 22.06.2012. godine, a označena vrednost predmeta spora u tužbi je 3.000.000,00 dinara.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić