Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne premene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su dali odgovor na reviziju.

Članom 404. stavom 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br 72/11, 18/20), propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu naknade materijalnu štetu zbog izgubljene zarade, nalazeći da tužilac tokom postupka nije pružio dokaze kojima bi dokazao činjenične navode tužbe i bitne činjenice od kojih zavisi ostvarivanje prava na naknadu izgubljene zarade u traženom periodu. Takođe, pravnosnažnom presudom odbijen je, kao neosnovan i zahtev tužioca kojim je tražio da se obavežu tuženi da mu na ime naknade materijalne štete, rente plaćaju 20.000,00 dinara, počev od dana presuđenja pa ubuduće, jer su utvrdili da je kao posledica zadobijenih povreda kod tužioca došlo do umanjenja radne sposobnosti u lakom stepenu, pri čemu tužilac poslove koje je ranije obavljao u poljoprivredi i danas obavlja na isti način i sposoban je da ih obavlja uz smanjenje radnog učinka od 13%. Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio predlog za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj, budući da su pitnja na koja se ukazuje kao sporna, vezana za konkretnu činjeničnu podlogu i rešenje spornog odnosa stranaka, a pobijana drugostepena presuda je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima. Osim toga, revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na postojanje odgovornosti tuženih za nastalu štetu i primenu pravila o teretu dokazivanja, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili interesa radi ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 21.08.2017. godine, a vrednost predmeta spora je 1.780.000,00 dinara.

Članom 403. stavom 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

S obzirom na to da se u ovom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena na osnovu člana 403. stav 3. ZPP

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić