.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 6174/2020
29.04.2021. godina
Beograd
R E Š E NJ E
UKIDAJU SE presuda Višeg suda u Novom Sadu P 157/19 od 14.05.2020. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2071/20 od 16.09.2020. godine pa se predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 157/19 od 14.05.2020. godine delimično je usvojen primarni tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da tuženi nije dostojan za nasleđivanje na zaostavštini sada pok. GG iz ..., te da ne može steći nikakve koristi iz zaostavštine. Utvrđeno je da tužiocu AA iz ... i tužilji BB iz ... po osnovu prava nasleđivanja na ostavštini sada pokojne GG iz ... pripada pravo svojine na 1/1 zaostavštine pokojne, odnosno svakom od tužilaca po ½ zaostavštine koju čine nepokretnosti i pokretne stvari opisane u tom stavu izreke presude. Obavezan je tuženi da tužiocima prizna navedena prava i preda im u državinu delove koji im pripadaju. Utvrđeno je da tužiocu AA iz ... i tužilji BB iz ... po osnovu prava nasleđivanja na zaostavštini sada pok. GG iz ... pripada u 1/1 odnosno svakom od tužilaca po ½ novčanih sredstava na računima kod banaka koje su navedene u to stavu izreke presude. Takođe se utvrđuje da tužiocima po osnovu prava nasleđivanja na zaostavštini sada pokojne GG iz ... pripadaju novčana sredstva u iznosu od 111.623,60 evra a koji iznos je tuženi bio dužan isplatiti pokojnoj GG na ime udela o zajedničkoj imovini individualne stambene zgrade spratnosti SU + P +M u ... koja je izgrađena na kp.br. ... KO ... Utvrđeno je da tužiocima po osnovu prava nasleđivanja na zaostavštini pokojne pripadaju novčana sredstva u iznosu od 35.555,60 evra na ime obačunate a neisplaćene zatezne kamate na dan 05.11.2019. godine. Obavezan je tuženi da tužiocima po osnovu prava nasleđivanja na zaostavštini sada pok. GG iz ... na ime udela pokojne u zajedničkoj imovini isplati svakom od tužilaca po 56.311,80 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate. Obavezan je tuženi da tužiocima po osnovu prava nasleđivanja na zaostavštini sada pokojne GG iz ... na ime obračunate neisplaćene zatezne kamate na dan 05.11.2019. godine isplati svakom od tužilaca iznos od po 17.777,80 evra u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate. Obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 1.807.250,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja a odbijen je deo tužbenog zahteva tužilaca u vidu zakonske zatezne kamate na troškove postupka počev od dana podnošenja presude do izvršnosti.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2071/20 od 16.09.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena u pobijanom delu presuda Višeg suda u Novom Sadu P 157/19 od 14.05.2020. godine, a odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešnog i nepotpunog utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 ... 18/20) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju ukazuje revizija, nije osnov za izjavljivanje tog pravnog sredstva po članu 407. ZPP, a prema članu 407. stav 2. ZPP revizija se u ovom predmetu ne može izjaviti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su rođeni brat i sestra sada pok. GG (GG1) koja je rođena ...1963. godine i bila u braku sa tuženim, koji je rođen 1964. godine, od 2002. godine pa do svoj smrti ...2014. godine. Pre zaključenja braka četiri do pet godina su njih dvoje živeli u vanbračnoj zajednici, a zajedničke dece nisu imali. Sada pok. GG1 je jedno vreme tokom 1980-tih godina radila kao ... a zatim je radila u ... radnji s tim što je prestala sa obavljanjem tih poslova kada je počela da živi u vanbračnoj zajednici sa tuženim koji je po nacionalnosti ... Tuženi je uvozio i prodavao čokolade za područje Balkana, poseduje značajnu imovinu u ... koju je nasledio od svoje porodice uključujući i fabriku čokoladnih proizvoda. U braku sa sada pok. GG1 se bavio proizvodnjom lešnika i u tu svrhu je 2003. godine sa GG osnovao Preduzeće DD DOO ... za proizvodnju lešnika. Direktor ovog preduzeća je bila sada pokojna GG sa udelom od 4,11 posto u preduzeću, a jedno vreme je tuženom pomagala na poslovima prodaje. Kada je tuženikov sin iz ranijeg braka koji je rođen 1990. godine došao da živi sa tuženim i sada pok. GG 1999. godine, ona je preuzela brigu o detetu i domaćinstvu a tuženi je zbog poslovnih obaveza tokom svake godine u ... boravio po mesec dana i to obično četiri puta godišnje. Za vreme trajanja zajednice tuženi i pokojna GG su kupovali nepokretnosti u ..., pa su tako 1990. godine kupili nepokretnost za područje Opštine ... u ... gde su započeli izgradnju prostrane višespratne kuće za porodična stanovanja, a kupili su i jedan dvosoban stan u ... Stečene nepokretnosti su podelili bračnim ugovorom 2009. godine koji je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod R 319/09 od 12.03.2009. godine tretirajući sve nepokretnosti kao zajedničku imovinu pa je po tom ugovoru sada pok. GG pripala u svojinu kao njena posebna imovina dvosoban stan površine 57,76m2 u ulici ... i ... kao i druge nepokretnosti, a ugovorom je utvrđeno i šta čini isključivo vlasništvo tuženog. Vrednost stambene zgrade koja je ozidana na placu u ... je po ugovoru saglasno procenjena 250.000 evra i utvrđena kao posebna imovina tuženog s tim što se tuženi obavezao da sada pokojnoj GG na ime njenog doprinosa u sticaju te nepokretnosti isplati 143.000 evra od čega joj je iznos od 11.000 evra predao na dan zaključenja bračnog ugovora što se ugovorom i konstatuje a preostali iznos je trebalo da se isplaćuje pokojnoj GG u jednakim mesečnim ratama pod po 1.000 evra najkasnije do 05- og u mesecu u dinarskoj protivvrednosti po najpovoljnijem kursu na dan isplate. Sada pok. GG je prihvatila da je imovina u ... posebna imovina tuženog, a od zaključenja bračnog ugovora međusobni odnosi supružnika su se poremetili ali su oni nastavili da žive zajedno.
U jesen 2013. godine sada pokojnoj GG je postavljena dijagnoza karcinoma materice u privatnoj klinici u ... a porodici je data informacija da joj preostaje 3 do 6 meseci života i da je za operaciju kasno. Nakon ovih saznanja organizovano je da sada pok. GG sa tuženim ode na lečenje u Mađarsku gde bi bili dve nedelje na klinici za lečenje karcinoma u koju svrhu je GG pripremila medicinsku dokumentaciju i očekivala da će tuženi pratiti na tom putovanju i lečenju. Međutim, tuženi je na kraju odustao od toga tako da ni pokojna GG nije otišla na lečenje u Mađarsku. Njen brat kao jedini dostupni srodnik nije mogao da joj bude pratnja jer je slep od 1992. godine. Tuženi je nakon što je GG postavljena dijagnoza otišao na put u ..., a pokojna GG je ostala sama u kući u ... Telefonom se požalila tužiocu da je sama fizički slaba i da ne može sama da živi pa je pozvala telefonom i sestru ovde tužilju BB koja je u to vreme bila na radu u ... i zamolila je da se vrati u Srbiju. U dogovoru sa tužiocima pokojna GG se u toku zime 2013. godine preselila iz ...u svoj stan u ... da bi se brat i sestra brinuli o njoj. Tužilac AA od tada je danonoćno boravio uz sestru, a tužilja BB je sada pokojnu GG obilazila, tešila je i takođe noćivala u njenom stanu u ... Pokojna GG je bila razočarana u tuženog zato što joj nije pružio pomoć i podršku u bolesti, a takvo razočarenje je verbalizovala time što je tužilji zabranila da je pita za tuženog i govorila da od njega više ništa ne može da očekuje. Oko dve do tri nedeljenje po prelasku u ... sada pokojna GG je mogla samostalno da ustaje a nakon toga više nije mogla ni da ustaje ni da se kreće, pa su tužioci organizovali dolazak medicinskih sestara i lekara koji su po potrebi pokojnoj GG ukazivali neophodnu pomoć. Zbog bolova koje je trpela davan joj je morfijum. Tuženi je došao u kratku posetu GG sredinom decembra 2013. godine obećao da će joj pomoći i da će je odvesti u ... na lečenje ali to nije učinio. Razgovaralo se i o GG odlasku na lečenje u Moskvu, ali je tuženi i od toga odustao. Naredni put tuženi je došao u posetu svojoj supruzi u januaru 2014. godine i doneo novac za koji je ona bratu saopštila da je to na ime ispunjenja tuženikove obaveze iz bračnog ugovora a posle toga tuženi je ponovo otišao u ... i nije dolazio sve do marta 2014. godine. Dok je boravio u Srbiji tuženi nije pružao negu pokojnoj GG niti je boravio sa njom u stanu a povremeno ju je obilazio u kratkim posetama s tim što joj je slao i telefonske poruke. Zbog tih poruka se pokojna GG uznemiravala, govorila je bratu da proklinje sudbinu što je upoznala tuženog i molila je brata da joj prekrati muke. Tuženi je ponovo došao u posetu GG u martu 2014. godine i to desetak dana pred njenu smrt i tada se zadržao u poseti sat vremena. Na predlog tužioca tuženi je otišao u Beograd da o svom trošku donese za pokojnu GG lek iz inostranstva i taj lek je doneo tri dana pred GG smrt i lek nije pomogao. GG je preminula 24.03.2014. godine, a troškove sahrane je snosio tuženi. Tokom 2013. godine, nakon saznanja za bolest svoje supruge tuženi je u ... boravio češće nego ranije i to u novembru 2013. godine da bi se vratio u Srbiju sredinom decembra 2013. godine, zatim ponovo otišao u ... u januaru 2014. godine a sledeći put u posetu pokojne GG je došao u martu 2014. godine.
Tužiocu u ovoj parnici traže da se utvrdi da tuženi nije dostojan da nasledi sada pokojnu GG zbog toga što je izbegavao da je posećuje pred njenu smrt, da je i pored saznanja da GG boluje od neizlečive bolesti odlazio na poslovna putovanja u inostranstvu gde se zadržavao više meseci, da o GG nije imao ko da brine na imanju u ..., već je ona bila prinuđena da smrt dočeka u stanu u ... gde su se o njoj brinuli tužioci. Kako tuženi nije dostojan da nasledi pokojnu GG, tužioci traže da se utvrdi da su oni jedini naslednici na celokupnoj zaostavštini u koju ulaze i dugovanja tuženog sada pokojnoj GG.
U odnosu na postavljen tužbeni zahtev nižestepeni sudovi nalazi da je isti osnovan odnosno da tuženi nije dostojan da nasledi sada pokojnu GG jer je tuženi svojim fizičkim odsustvom uskratio emotivnu podršku i pomoć sada pokojnoj GG u stanju njene teške bolesti, te da joj otuda nije posvetio dovoljnu pažnju prepuštajući sav teret obaveze nege pokojne GG tužiocima. U skladu sa lišenjem prava na nasleđe tuženog tužiocu su i isključivi naslednici na imovini za koju su nižestepeni sudovi utvrdili da se javlja kao zaostavština pokojne GG.
Zaključak nižestepenih sudova da tužilac nije dostojan da nasledi svoju bivšu suprugu GG za sada se ne može prihvatiti kao pravilan jer je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno i nepravilno utvrđeno.
Odredbom člana 4. Zakona o nasleđivanju („Službeni glasnik RS“, br.40/95 – odluka Us 6/2015) je propisano da ne može naslediti na osnovu zakonu ili zaveštanje niti steći kakvu korist iz zaveštanja (nedostojan je onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca ili je to pokušao, onaj koji je prinudnom pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu ili ga u tome sprečavao, onaj koji je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje unišio ili skratio njegovo zaveštanje ili ga falsifikovao kao i onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć. Tužioci u ovoj parnici svoju tužbu za nedostojnost tuženog za nasleđivanje temelje upravo na tvrdnji da se tuženi teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili da mu je uskratio nužnu pomoć. Kada se radi o težem ogrešenju o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, pravilo je da takva zakonska obaveza bude praćena i odgovarajućim izvršnim naslovom (presudom, poravnanjem), može da bude i ugovorena obaveza, a nesporno je da u konkretnom slučaju takva obaveza nije bila utvrđena.
Porodični zakon u članu 151. kada reguliše izdržavanje supružnika propisuje da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje a nesposoban je za rad ili nezaposlen ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Dakle, uslov za zakonsko izdržavanje supružnika je da supružnik nema dovoljno sredstava za izdržavanje što u konkretnom slučaju prema utvrđenom činjeničnom stanju na strani sada pokojne GG ne bi bilo prisutno imajući u vidu njene imovinske prilike. Otuda proizilazi da je u postupku bilo nužno da se raspravi pitanje da li je tuženi u ovom slučaju sada pokojnoj GG uskratio nužnu pomoć. U praksi kada se radi o pojmu nužne pomoći uzima se u obzir ona koja je bila neophodan ostaviocu da bi mu se spasao život ili sačuvalo zdravlje (psihički ili telesni integritet) ako se ona mogla pružiti tako da naslednik ili treće lice ne dođe u istu opasnost. Dakle, traži se uzročno posledična veza i to većeg stepena između radnji ili propuštanja potencijalnog naslednika i posledice koja je nastupila po ostavioca. Kod činjenice koja je utvrđena a koja se odnosi na zdravstveno stanje odnosno težinu bolesti sada pokojne GG nema sumnje da stepen nepružanja pomoći tuženog, kako su to utvrdili nižestepeni sudovi se ne može dovesti u vezi sa njenim zdrastvenim stanjem odnosno smrću. Osim toga, tuženi u toku postupka kao parnična stranka se izjasnio o okolnostima koje navode nižestepeni sudovi a koje tretiraju kao neukazivanje nužne pomoći a o tome se nižestepeni sudovi nisu izjašnjavali (zašto je odlazio u ..., zašto nisu pokojnoj GG pružene određene medicinske terapije i tome slično). Sve napred navedeno pokazuje da se za sada iz nižestepenih odluka ne može sa sigurnošću utvrditi koja je to nužna pomoć koju tuženi u konkretnom slučaju nije pružio sada pokojnoj GG a koja bi imala uticaja na njeno zdravstveno stanje psihičko ili fizičko. Zbog svega toga i odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.
U ponovnom postupku nižestepeni sudovi će imati u vidu sve što je napred navedeno pa će ponovo sa aspekta navedenih odredaba Zakona o nasleđivanju oceniti da li se u konkretnom slučaju može radi o uskraćivanju nužne pomoći u stepenu koji bi doveo do lišenja prava tuženog da nasledi svoju bivšu suprugu, pa će nakon toga doneti na zakonu zasnovanu odluku.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
