Protiv navedene drugostepene presude tužilac je podneo blagovremenu i dozvoljenu reviziju, kojom presudu pobija zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/2011 ... i 18/2020), i našao da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, dok revident ne ukazuje određeno na bitne povrede odredaba parničnog postupka koje bi u smislu odredbe člana 374. stav 1. Zakona o parničnom postupku bile od značaja za pravilnost odluke o tužbenom zahtevu, niti na povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 6., 8., 10. i 11. Zakona o parničnom postupku, što su zakonom predviđeni razlozi za izjavljivanje revizije, po odredbi člana 407. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, na kome je zasnovana pobijana presuda, tužilac je kod tuženog zasnovao radni odnos 08.10.1987. godine, od kada je neprekidno u radnom odnosu. Ugovorom o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti od 20.02.2009. godine, koga su zaključili tuženi poslodavac i tužilac kao zaposleni, odredbom člana 12. predviđeno je da poslodavac može u skladu sa opštim aktom i svojim finansijskim mogućnostima da zaposlenima obezbedi jubilarnu nagradu povodom jubilarnih godina rada kod poslodavca u kojima je zaposleni ostvario neprekidan radni staž i izuzetan doprinos u radu, da se pod neprekidnim radnim stažom podrazumeva neprekidni radni staž od 10, 15, 20, 25, 30 i 40 godina, a kao izuzetan doprinos u radu smatra se izuzetno zalaganje zaposlenog na radu. Poslodavac svojom odlukom utvrđuje visinu i kriterijume za dodelu jubilarne nagrade. Kasnijim aneksima ugovora o radu nije menjana navedena odredba. U periodu od 14.12.1988. godine do 19.12.1989. godine tužilac je bio na odsluženju vojnog roka i kod tuženog mu je mirovao radni odnos. U periodu od 11.09.1993. godine do 12.11.1993. godine je tužilac koristio neplaćeno odsustvo kod tuženog. Tokom rada kod tuženog je tužilac primio zahvalnice i jubilarne nagrade za 10 godina, 15 godina, 20 i 25 godina neprekidnog rada, poslednju u maju mesecu 2013. godine. U 2018. godini tuženi je isplatio jubilarne nagrade svim zaposlenima koji su te godine stekli pravo na jubilarnu nagradu, za šta su sredstva bila planirana programom poslovanja kod tuženog za 2018. godinu. Tužilac se, nakon što mu 2018. godine nije isplaćena jubilarna nagrada za 30 godina rada kod tuženog, obratio poslodavcu, na šta mu je odgovoreno da je u smislu pravila iz člana 89. Pravilnika o radu broj 661/93 od 12.03.1993. godine i člana 62. Pravilnika o radu od 29.01.2014. godine, Posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća u komunalnoj delatnosti na teritoriji RS iz 2015. godine i Posebnog kolektivnog ugovora za javna i javno komunalna preduzeća grada Pančeva iz 2015. godine, tužilac imao prekid u radnom stažu zbog odsluženja vojnog roka i zbog korišćenja neplaćenog odsustva, kada nije bio u neprekidnom radnom odnosu kod poslodavca, te da mu se neprekidni radni staž računa od ...1993. godine.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja je prvostepeni sud zaključio da je osnovan tužbeni zahtev, jer smatra da se uzima u obzir i period mirovanja prava i obaveza iz radnog odnosa za vreme vojnog roka i korišćenja neplaćenog odsustva tužioca, jer je i za to vreme bio u radnom odnosu kod istog poslodavca, ovde tuženog, te da tužilac ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za 30 godina rada kod tuženog, u iznosu od 161.484,75 dinara, koliko iznose 3 prosečne zarade isplaćene kod tuženog poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade 2018. godine. Prvostepeni sud je primenio odredbe člana 12. Ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti zaključenog među parničnim strankama 20.02.2009. godine, člana 62. Pravilnika o radu u javno komunalnog preduzeća za prevoz putnika Autotransport-Pančevo iz 2014. godine, kojim je propisano da se zaposlenom može isplatiti jubilarna nagrada po osnovu godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca u neprekidnom trajanju, po odluci direktora, ukoliko su planirana i obezbeđena sredsta shodno planu poslovanja poslodavca, člana 87. Posebnog kolektivnog ugovora za javna i javnokomunalna preduzeća Grada Pančeva od 25.06.2015. godine, kojim je propisano da je poslodavac u obavezi da u skladu sa usvojenim programom poslovanja za tekuću godinu zaposlenom isplati jubilarnu nagradu za neprekidan rad kod poslovaca između ostalog za 30 godina radnog staža – 3 prosečne zarade isplaćene kod poslodavca u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade i primenom odredbe člana 120. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, te člana 78. i člana 79. Zakona o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev primenom istih odredaba materijalnog prava, nalazeći da su tužiocu u periodu kada je bio na odsluženju vojnog roka i na odobrenom odsustvu bez naknade (neplaćenom odsustvu), mirovala prava i obaveze iz radnog odnosa, nije ostvarivao pravo na zaradu, niti pravo iz penzijskog, invalidskog i socijalnog osiguranja, te je zaključio da potraživanje tužioca za isplatu jubilarne nagrade za 30 godina neprekidnog rada kod tuženog nije dospelo, jer tužilac, na kome je bio teret dokazivanja, nije dokazao da je nastupio događaj u čijem prisustvu bi bilo dospelo njegovo potraživanje za isplatu jubilarne nagrade za 30 godina neprekidnog rada kod tuženog.

Zakonom o radnim odnosima („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – Odluka US, 113/2017 i 95/2018 – Autentično tumačenje), odredbom člana 120. stav 1. tačka 1., predviđeno je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, može da se utvrdi pravo na jubilarnu nagradu. Ugovorom o radu koga su parnične stranke zaključile, odredbom člana 12., predviđeno je da poslodavac može u skladu sa opštim aktom i svojim finansijskim mogućnostima da zaposlenom obezbedi jubilarnu nagradu povodom jubilarnih godina rada kod poslodavca, u kojima je zaposleni ostvario neprekidan radni staž u određenom broju godina, i izuzetan doprinos u radu. Poslodavac je uredio Pravilnikom o radu od 29.01.2014. godine, važećim u vreme kada je isplaćivao jubilarne nagrade u 2018. godini, u članu 62., da se zaposlenom može isplatiti jubilarna nagrada po osnovu godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca u neprekidnom trajanju, po odluci direktora, ukoliko su planirana i obezbeđena sredstva shodno planu poslovanja poslodavca. U 2018. godini je, prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi poslodavac isplatio jubilarne nagrade, iz čega proizilazi zaključak da jeste planirao i obezbedio sredstva namenjena za jubilarne nagrade u toj godini. Posebnim kolektivnim ugovorom za javna i javno komunalna preduzeća grada Pančeva(„Sl. glasnik grada Pančeva“ br. 15/2015 i 59/2015) u članu 87. Predviđena je obaveza poslodavca da u skladu sa usvojenim Programom poslovanja za tekuću godinu zaposlenom isplati jugilarnu nagradu za neprekidan rad kod poslodavca određeni broj godina, pa i za 30 godina radnog staža. Revizijski sud zaključuje da je na ovaj način određeno da će pravo na jubilarnu nagradu ostvariti zaposleni koji je u konkretnoj, 2018. godini ostvario propisani broj godina neprekidnog rada kod poslodavca i radnog staža. Od dana zasnivanja radnog odnosa ...1987. godine, tužilac je kod tuženog poslodavca koristio neplaćeno odsustvo, u periodu od 11.09.1993. do 12.11.1993. godine, za koje vreme su mu mirovala prava i obaveze iz radnog odnosa, saglasno odredbama člana 44. Zakona o radnim odnosima („Sl. glasnik RS“ br. 45/91, 18/92, 22/93, 53/93, 67/93). U vreme odsluženja vojnog roka tužiocu je mirovao radni odnos, odnosno mirovala su mu prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveze za koje je zakonom, odnosno opštim aktom drugačije određeno. To vreme tužiocu ne može biti smatrano neprekidnim radom kod poslodavca, niti neprekidnim radnim stažom.

Kako je pravo koje je predmet tužbenog zahteva, na jubilarnu nagradu, uređeno ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca tako da je vezano za neprekidan rad kod poslodavca i radni staž određen broj godina, zaključak je da tužilac u 2018. godini nije ostvario propisani uslov da stekne pravo na jubilarnu nagradu za 30 godina radnog staža.

Iz tih razloga je revizijski sud odbio reviziju kao neosnovanu, na osnovu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić