Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2762/18 od 25.10.2018. godine, stavom prvim izreke, žalba je delimično usvojena, a delimično odbijena, tako što je prvostepena presuda preinačena i odbijen zahtev tužilje za utvrđenje prava svojine preko 1/3 do 1/2 dela (za 1/6 dela) na stanu broj ..., površine 81 m2, na ... spratu višestambene zgrade u ..., u Ulici .. broj ..., izgrađenoj na kp. br. .../... KO ..., upisan u list nepokretnosti broj .... i u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da trpi uknjižbu prava svojine tužilje na predmetnom stanu preko 1/3 do 1/2 dela (za 1/6 dela) u javnoj knjizi; odbijen je zahtev tužilje za utvrđenje svojine preko 1/3 do 1/2 dela (za 1/6 dela) na garaži broj ... (trećoj sa desne strane i petoj sa leve strane) površine 15,30 m2, koja se nalazi u dvorištu stambene zgrade u ..., u Ulici ... broj ..., sagrađenoj na kp. br. .../... KO ..., i u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da trpi da se tužilja ukljiži kao vlasnik navedene garaže preko 1/3 do 1/2 dela (za 1/6 dela) u javnoj knjizi, kada se za to steknu uslovi; odbijen je zahtev tužilje kojim je tražila da se utvrdi da je vlasnik preko 1/3 dela do 1/2 dela (za 1/6 dela) pokretnih stvari bliže navedenih u ovom stavu izreke; odbijen je zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se utvrdi da je vlasnik novčanog iznosa preko iznosa od 8.336,08 evra do iznosa od 12.504,13 evra (odnosno iznosa od 4.168,05 evra) po osnovu zajednički stečene imovine i u delu kojim je traženo da se obaveže tuženi da joj isplati iznos preko 8.336,08 evra do 12.504,13 evra (iznos od 4.148,05 evra), sa kamatom koja se utvrđuje na godišnjem nivou u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije uvećane za 8% poena od 01.03.2018. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan isplate i obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova prvostepenog postupka plati 247.653,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, a potvrđena je prvostepena presuda u preostalom pobijanom nepreinačenom usvajajućem delu (stav dva, tri, četiri i pet izreke). Stavom četvrtim izreke obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova žalbenog postupka plati 28.200,00 dinara.

Protiv prvnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 87/18), i utvrdio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke su živele u vanbračnoj zajednici od aprila 2002. godine do 23.09.2005. godine, kada su sklopile brak, a potom u bračnoj zajednici do februara 2012. godine. Brak stranaka razveden je 05.11.2013. godine. Stranke imaju zajedničko dete, sina rođenog ... godine. Tuženi se januara 2002. godine zaposlio u ..., nakon čega je u ... iznajmio stan, koji je zajedno sa tužiljom opremio i u kome su stranke živele. Tužilja je bila zaposlena u „...“ u ... i na posao je putovala iz ... . Stranke su jula 2004. godine, od ušteđevine i novca dobijenog na ime zajma u visini od 6.000 evra, kupile stan u izgradnji u ..., površine 39,40 m2, za cenu od 1.800.668,00 dinara (protivvrednost oko 25.000 evra), koji stan su opremile i izdavale, a koji stan je prodat 23.11.2006. godine za cenu od 34.750 evra, od koje je tuženi na ime provizije agenciji platio 900 evra. Novac dobijen na ime zajma radi kupovine navedenog stana stranke su vratile od ušteđevine. Tuženi je sa bankom 06.06.2007. godine zaključio ugovor o kreditu za iznos od 8.000 evra, koji je tokom trajanja zajednice stranaka vraćen. Tuženi je 15.08.2008. godine zaključio ugovor o kupovini stana u novogradnji u Ulici ... broj ...-..., površine 80,90 m2, za cenu od 4.2109.960,00 dinara, što je sa PDV-om od 8%, protivvrednost 59.237,22 evra, koji stan je kasnije uknjižen na tuženog. Cena za navedeni stana isplaćena je od novca dobijenog na ime cene za stan koji je prodat 2006. godine, sredstava od kredita i ušteđevine. Stan su stranke opremile stvarima, koje su predmet zahteva tužilje, takođe od ušteđevine. Tuženi je 30.08.2010. godine zaključio ugovor o kupovini garaže, površine 15,30 m2, za cenu od 661.800,00 dinara (protivvrednost oko 6.000 evra). U toku trajanja zajednice života stranaka na ime tuženog je otvoreno više deviznih računa, a u vreme prestanka zajednice života stranaka, februara 2012. godine, na deviznim računima je bila ušteđevina u visini od 25.008,26 evra. Tužilja je bila zaposlena u „...“ do 30.09.2006. godine, kada joj je prestao radni odnos, kao tehnološkom višku, a u periodu od 01.10.2006. godine do 31.03.2007. godine od Nacionalne službe za zapošljavanje je ostvarila pravo na novčanu naknadu u visini od 67.302,76 dinara. Tužilja se ponovo zaposlila 21.09.2011. godine, sa mesečnom zaradom od 66.000,00 do 75.000,00 dinara. Po rođenju zajedničkog deteta tužilja se starala o detetu, a u toku trajanja zajednice života stranaka vodila je brigu o zajedničkom domaćinstvu. Tokom trajanja zajednice života stranaka tuženi je sve vreme radio u preduzeću „...“ gde je ostvarivao veoma visoke prihode, što na ime zarade, što na ime dnevnica za službena putovanja, regresa za godišnji odmor i drugo, a zbog poslovnih obaveza je često bio na službenom putu. Nakon prestanka zajednice života stranaka, otac tuženog je 23.12.2013. godine zaključio ugovor o kupovini stana površine 67 m2 i garaže površine 22,70 m2 u ..., za cenu od 53.915 evra.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio zahtev tužilje i utvrdio da je tužilja suvlasnik sa 1/2 dela na predmetnim pokretnim i nepokretnim stvarima, primenom člana 171. i 180. stav 2. Porodičnog zakona, jer je smatrao da su predmetne pokretne i nepokretne stvari stečene tokom trajanja vanbračne i bračne zajednice stranaka i da su udeli stranaka podjednaki, s obzirom da tuženi nije dokazao svoje tvrdnje da je njegov udeo veći.

Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je potvrdio prvostepenu presudu u delu u kome je utvrđeno da je tužilja suvlasnik sa 1/3 dela na predmetnim stvarima, a preinačio prvostepenu presudu i odbio kao neosnovan zahtev tužilje u delu u kome je tužilja tražila da se utvrdi da je suvlasnik preko 1/3 do 1/2 dela na predmetnim stvarima, primenom člana 171., 177., 180. i 191. Porodičnog zakona. Drugostepeni sud je smatrao da predmetne stvari predstavljaju zajedničku imovinu stranaka stečenu tokom trajanja vanbračne i bračne zajednice stranka od prihoda stranaka, ali da je doprinos tuženog u sticanju istih veći od doprinosa tužilje, s obzirom da tužilja nije bila zaposlena 5 godina, da je u periodu kada je bila zaposlena njena zarada bila daleko manja od zarade tuženog, da je tuženi pored vrlo visoke zarade imao i druge prihode iz rada i da je njegov doprinos daleko veći od doprinosa tužilje i da je to strankama omogućilo da za nepunih 10 godina zajedničkog života steknu značajnu imovinu. Pri tome je drugostepeni sud smatreo da se doprinos tužilje ima vrednovati i staranjem o zajedničkom detetu i vođenjem poslova u domaćinstvu stranaka, ali da je zajednička imovina stranaka pretežno rezultat prihoda tuženog iz radnog odnosa, jer je u zajednici stranaka imovina jedino sticana od ušteđevine, koja je rezultat prihoda od rada gde je udeo tuženog daleko veći, da pored toga organizacija života stranaka tokom čitave zajednice života u ... limitira doprinos tužilje u vođenju poslova u domaćinstvu, a time i doprinos očuvanja vrednosti zajedničke imovine i staranju o imovini.

Osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Članom 171. stavom 1. Porodičnog zakona, propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članom 177. istog zakona, propisano je da se deobom zajedničke imovine, u smislu ovog zakona, smatra utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini. Članom 180. stavom 1. istog zakona, propisano je da ako supružnici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajedničke imovine, deobu zajedničke imovine vrši sud (sudska deoba), stavom 2, da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki, dok je stavom 3. propisano da veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, te drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine. Članom 191. stavom 1. istog zakona, propisano je da imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu, dok je stavom 2. istog člana propisano da na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika.

Prema odredbama Porodičnog zakona imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici, kao i imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku, predstavlja njihovu zajedničku imovinu i pretpostavlja se da su udeli u zajedničkoj imovini jednaki, dok veći udeo jednog supružnika u sticanju zajedničke imovine zavisi od njegovih ostvarenih prihoda, vođenja poslova u domaćinstvu, staranja o deci, staranja o imovini, kao i drugih okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine, ali to mora i da dokaže. Prihodi iz zarade su samo jedan od kriterijuma kod utvrđivanja udela u zajedničkoj imovini. Kod utvrđenog, da su stranke od aprila 2002. godine do 23.09.2005. godine živele u vanbračnoj zajednici, a nakon toga u bračnoj zajednici do februara 2012. godine, da imaju zajedničko dete, koje je rođeno ... godine, o kome se tužilja starala, kao i da je tužilja u toku trajanja zajednice života stranaka vodila brigu o zajedničkom domaćinstvu, da tužilja nije bila zaposlena za sve vreme trajanja vanbračne, odnosno bračne zajednice, da je tuženi sve vreme bio zaposlen, ali da je često, zbog službenih obaveza bio odsutan i da su predmetne stvari stečene tokom trajanja njihove vanbračne i bračne zajednice, to je pravilan zaključak prvostepenog suda da su udeli stranaka u zajedničkoj imovini jednaki, a da to što je tuženi više zarađivao, da je to bez uticaja na drugačiju odluku, jer, prihodi iz zarade su samo jedan od kriterijuma kod utvrđivanja udela u zajedničkoj imovini, ali ne i jedini. Naime, od strane prvostepenog suda pravilno je vrednovan doprinos stranaka u sticanju zajedničke imovine, a doprinos tužilje izražen je u sticanju zarade, staranju o zajedničkom detetu i domaćinstvu i u obezbeđenju uslova da tuženi, zbog prirode posla bude često odsutan, a tuženi nije dokazao da je njegov udeo u sticanju zajedničke imovine veći. Stoga se ne može prihvatiti kao pravilan zaključak drugostepenog suda da je udeo tužilje u sticanju zajedničke imovine 1/3 dela, sa kojih razloga su osnovani navodi revizije tužilje o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

S obzirom na to da je drugostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, Vrhovni kasacioni sud je preinačio drugostepenu odluku i odbio žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Kako je tužilja u uspela revizijskom postupku, to joj pripada naknada troškova spora koje joj je dosudio prvostepeni sud. Pored navedenih troškova, tužilji pripada i naknada troškova revizijskog postupka i to na ime sastava revizije u visini od 60.000,00 dinara i na ime sudske takse na reviziju i odluku u visini od po 19.800,00 dinara, što ukupno iznosi 99.600,00 dinara, shodno članu 153. i 154. ZPP, Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksenoj tarifi Zakona o sudksim taksama.

Na osnovu člana 165. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić