Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Gordane Džakula, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Gvozdenac, advokat iz ..., protiv tuženog JP ,,Zavod za izgradnju Grada“ Novi Sad uz učešće ,,DDOR Novi Sad“ ado iz Novog Sada, kao umešača na strani tuženog, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 498/17 od 19.12.2018. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 498/17 od 19.12.2018. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Novom Sadu Gž 498/17 od 19.12.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 5614/2015 od 25.11.2016. godine, prvim stavom izreke, tužbeni zahtev je delimično usvojen, pa je stavom drugim izreke, obavezan tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati, i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 99.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 81.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 90.000,00 dinara, na ime troškova sastava predloga za mirno rešenje spora iznos od 5.400,00 dinara i troškove parničnog postupka u iznosu od 136.116,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.11.2016. godine, pa do isplate. Drugim stavom izreke, preko dosuđenih iznosa: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 99.000,00 dinara, pa do traženog iznosa od 110.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 81.000,00 dinara, pa do traženog iznosa od 90.000,00 dinara, na ime duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti iznos od 90.000,00 dinara, pa do traženog iznosa od 100.000,00 dinara, kao i na ime dosuđenih troškova sastava predloga za mirno rešenje spora iznos od 5.400,00 dinara pa do traženog iznosa od 6.000,00 dinara, tužbeni zahtev tužilje je odbijen.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Gž 498/17 od 19.12.2018. godine, preinačena je prvostepena presuda u usvajajućem delu tako što je odbijen tužbeni zahtev i obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove žalbenog postupka od 12.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom psotupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18).

Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada nematerijalne štete, koju je tužilja pretrpela usled pada prilikom vožnje bicikla na pešačko-biciklističkoj stazi u Novom Sadu. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revizija je usmerena na razrešenje činjeničnog pitanja konkretnog spora, a ukazivanjem na kategorizaciju puta gde je štetni događaj nastao, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje u pogledu pasivne legitimacije tuženog i samim tim i osnova odgovornosti tuženog, što nije razlog za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, zbog čega je odlučeno kao u prvom stavu izreke. Pravnosnažana presuda priložena uz reviziju drugačije sadržine ne ukazuje i nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Stoga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, sa kojih razloga je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba radi naknade štete je podneta 10.06.2015. godine, kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 306.000,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužilje nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić