.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 5229/2020
26.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Biserke Živanović i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Gajicki, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2461/20 od 10.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 26.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2461/20 od 10.07.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2461/20 od 10.07.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 5146/2014 od 25.01.2019. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P 5164/2014 od 13.01.2020. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu, na ime naknade štete, isplati iznos od 586.739,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2018. godine, kao dana veštačenja do isplate. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od još 104.957,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.11.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 35.167,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2461/20 od 10.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijene su, kao neosnovane,žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 253.791,70 dinara i u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je na ime naknade štete tužiocu dosuđen iznos od još 332.947,30 dinara. Stavom trećim izreke odbačena je, kao nedozvoljena žalba tuženog izjavljena protiv stava drugog izreke prvostepene presude Stavom četvrtim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka, sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude tako što je obavezan tuženi da tužiocu po ovom osnovu isplati iznos od 65.167,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011…18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o obligacionim odnosima, ocenjen je osnovanim tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi štetu, nastalu na objektu tužioca usled pucanja ulične vodovodne cevi, zbog čega je objekat bilo sigurnije srušiti i sazidati novi, što je tužilac i učinio, budući da sanacije, delimične popravke i zamene elemenata ne bi mogle sa sigurnošću dati željene rezultate. Iz dopunskog nalaza i mišljenja Komisije veštaka građevisnke struke utvrđeno je da visina štete, umanjena za iznos koji je po ovom osnovu tuženi tužiocu isplatio pre podnošenja tužbe, iznosi 586.739,00 dinara, a pobijanom presudom donetom u drugom stepenu tuženi je obavezan da tužiocu naknadi štetu u iznosu od 253.791,70 dinara, u smislu člana 3. stav 1. ZPP, dok je u preostalom delu, a zbog prekoračenja tužbenog zahteva, primenom člana 393. stav 1. ZPP prvostepena presuda ukinuta.
Vrhovni kasacioni sud je razmotrio pravne razloge na kojima je zasnovana presuda drugostepenog suda i navode iznete u reviziji tužioca, pa je ustanovio da u ovoj parnici nema uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. Zato je potrebno da se u reviziji jasno navede pravno pitanje čije se razmatranje predlaže i obrazloži potreba njegovog razmatranja u smislu ispunjenja uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Ovde to nije učinjeno, već se u reviziji tužioca ukazuje na pitanja procesnog prava u postupku ocene postavljenog tužbenog zahteva i naplate sudske takse, što nisu razlozi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije.
S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, sledom čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 06.06.2007.godine. Prvostepena presuda doneta je 25.01.2019. godine. Drugostepena presuda doneta je 10.07.2020. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
