Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2195/19 od 13.06.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je delimično usvojena, pa je prvostepena presuda preinačena u pobijanom usvajajućem delu tužbenog zahteva i delu odluke o troškovima postupka (stavovi prvi, peti i šesti izreke) tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tužena da mu isplati 30.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom na evro na pojedinačne iznose sa datumom dospeća bliže navedenim u ovom stavu izreke, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, dok je odbijena žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u pobijanom odbijajućem delu odluke o protivtužbenom zahtevu (stavovi treći i četvrti izreke). Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove žalbenog postupka od 111.507,99 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dostavila odgovor na reviziju tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), pa je našao da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio osnivač ... ustanove „VV“ u ..., da je Ugovorom o promeni osnivača od 27.05.2013. godine preneo na tuženu osnivački udeo uz naknadu, da je članom 4. navedenog ugovora regulisano da je naknada za 100% osnivačkog udela 60.000 evra i da će se isplatiti u 20 tromesečnih rata po 3.000 evra, od kojih prva dospeva 01.08.2013. godine, a svaka sledeća nakon isteka tri meseca od prethodne rate, da je postignuta saglasnost da će u okviru navedene naknade tužilac kao dosadašnji osnivač izdati u besplatni zakup poslovni prostor u kojem ustanova obavlja delatnost, koji je vlasništvo tužioca, na rok od 5 godina sa obavezom ustanove da plaća režijske troškove, da je nakon zaključenja navedenog ugovora promenjen naziv ustanove u ... ustanova „GG“, da je tužena tužiocu po priznanicama od 01.08.2013. godine i 01.11.2013. godine isplatila po 3.000 evra i da posle ovih uplata, uplata više nije bilo.

U poslovnom prostoru postoji centralno grejanje na gradsku toplanu, kao i da postoji toplotna pumpa za prizemlje gde su smeštena deca, a druga na spratu, gde se nalazi kuhinja, da postoji mogućnost grejanja u vreme kada Gradska toplana ne isporučuje toplotnu energiju jer se tada grejanje prebacuje na sopstveno grejanje, da je grejanje normalno funkcionisalo do kraja 2014. godine, da je toplotna pumpa prestala da funkcioniše 10.01.2015. godine, zbog čega je tužilac od tužene za popravku tražio 800 evra što ona nije prihvatila, već je njen suprug popravio drugu pumpu ali grejanje nije ni sa ovom pumpom funkcionisalo, zbog čega je tužena donela svoje kalorifere i na taj način obezbedila grejanje za ustanovu, da tužena nije redovno izmirivala režijske troškove (struja, voda, telefon) zbog čega su tužiocu, na koga su glasili računi, u drugoj polovini 2015. godine stizale opomene pred isključenje, da je zbog neplaćenih računa za struju objekat isključen sa elektro mreže 20.04.2016. godine, nakon čega je ustanova tužene privremeno obustavila rad 26.04.2016. godine. Tužilac je krajem aprila 2016. godine ušao u državinu poslovnog prostora, početkom maja promenio je bravu na ulaznim vratima, a u avgustu 2016. godine postigao dogovor sa PU „DD“, čiji je osnivač Grad ..., da im izda poslovni prostor od septembra 2016. godine za zakupninu od 800 evra mesečno; da se poslovni prostor sastoji od dela koji se nalazi u prizemlju za smeštaj dece i dela koji se nalazi na spratu, gde se nalazi kuhinja, a koji su povezani teretnim liftom za dopremanje hrane, da je u vezi funkcionisanja teretnog lifta bilo nekih problema, kao i da u ... ustanovi tužene nije bio upisan dovoljan broj dece da bi se pokrili troškovi poslovanja i ostvarila zarada.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženu da tužiocu na ime duga isplati ukupno 30.000 evra sa pripadajućom kamatom, dok je u preostalom delu odbio tužbeni zahtev, zaključivši da je ugovorom o promeni osnivača tužilac na tuženu preneo celokupno poslovanje ... ustanove, uključujući osnivačka prava, korišćenje poslovnog prostora i postojeće opreme za cenu od 1.000 evra mesečno na 5 godina sa obavezom isplate u 20 tromesečnih rata od po 3.000 evra, pa kako je ustanova prestala sa radom aprila 2016. godine obavezao je tuženu na isplatu neplaćenih 10 rata sa kamatom, dok je protivtužbeni zahtev odbio u celosti ocenivši da tužena nije dokazala da je krivicom tužioca pretrpela štetu koju je tražila u protivtužbenom zahtevu.

Pobijanom odlukom drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, zaključivši da tužilac, na kome je u smislu odredbe člana 231. ZPP bio teret dokazivanja, nije predložio dokaze na osnovu kojih bi se utvrdile činjenice da li je promena osnivača registrovana u registru nadležnog privrednog suda, nije predložio dokaze na osnovu kojih bi se utvrdile činjenice od kojih zavisi pitanje pasivne legitimacije tužene u ovoj parnici i granice njene odgovornosti, imajući u vidu odredbe Zakona o privrednim društvima, koje se odnose na prestanak društva likvidacijom, kao i da nije predložio dokaze na osnovu kojih bi se utvrdilo da li je tužilac, kao poverilac, u slučaju da je oglas objavljen, prijavio svoje potraživanje, niti je predložio dokaze da li je preostala imovina ustanove u likvidaciji i u kom iznosu, imajući u vidu da osnivač ustanove odgovara do visine primljenog iznosa likvidacionog ostatka, zbog čega je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev, dok je odbijena žalba tužene u delu odluke o protivtužbenom zahtevu uz zaključak da tužena nije aktivno legitimisana za vođenje postupka protiv tužioca, radi naplate potraživanja po protivtužbenom zahtevu, budući da je ustanova tužene bila ovlašćena da u postupku likvidacije pokrene i vodi postupak protiv tužioca, radi naplate potraživanja ustanove prema njemu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana odluka doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, na osnovu Ugovora o promeni osnivača od 27.05.2013. godine tužilac, kao osnivač ... ustanove „VV“ u ... postupio je u skladu sa odredbom člana 17. stav 1. ZOO, jer je delimično ispunio ugovornu obavezu i to tako što je na tuženu preneo celokupni osnivački udeo uz naknadu, budući da je članom 4. navedenog ugovora bilo predviđeno da je naknada za 100% osnivačkog udela 60.000 evra, da je postignuta saglasnost da će u okviru navedene naknade tužilac kao dosadašnji osnivač izdati u besplatni zakup poslovni prostor u kojem ustanova obavlja delatnost, koji je vlasništvo tužioca, na rok od 5 godina, ali tužena nije bila u poslovnom prostoru 5 godina kako je ugovoreno, već je tužilac krajem aprila 2016. godine ušao u državinu poslovnog prostora, a početkom maja promenio je bravu na ulaznim vratima. Nakon zaključenja navedenog ugovora, tužena je nastavila da obavlja delatnost, s tim da je promenjen naziv ustanove u ... ustanova „GG“, a ustanova tužene privremeno je obustavila rad 26.04.2016. godine. Tužena za izvršeni prenos osnivačkog udela nije u celosti isplatila ugovorenu naknadu od 60.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, na način kako je to predviđeno odredbom člana 4. ugovora (isplata u 20 tromesečnih rata po 3.000 evra, od kojih prva dospeva 01.08.2013. godine, a svaka sledeća nakon isteka tri meseca od prethodne rate), već je tužena (prema do sada utvrđenom činjeničnom stanju) tužiocu isplatila od po 3.000 evra po priznanicama od 01.08.2013. godine i 01.11.2013. godine. Imajući u vidu napred izneto, tužena nije u celosti postupila po ugovorom preuzetoj obavezi, odnosno nije postupila u skladu sa odredbom člana 17. stav 1. ZOO, po kojima je i tužena, kao jedna od ugovornih strana dužna da izvrši svoju ugovorom preuzetu obavezu i odgovorna je za njeno ispunjenje. Imajući u vidu napred navedeno, te činjenicu da su tužilac i tužena zaključili ugovor o promeni osnivača kao fizička lica, da je navedeni ugovor rezultat slobodno izražene volje ugovarača, da je tužilac na tuženu preneo celokupni osnivački udeo uz naknadu, kao i da je postignuta saglasnost da će u okviru ugovorene naknade tužilac kao dosadašnji osnivač izdati u besplatni zakup poslovni prostor u kojem ustanova obavlja delatnost, koji poslovni prostor je vlasništvo tužioca (a ne .... ustanove „VV“), stoga je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pogrešan zaključak drugostepenog suda da se u konkretnom slučaju imaju primeniti odredbe Zakona o javnim službama i Zakona o privrednim društvima.

Imajući u vidu navedeno, osnovano revident ukazuje da u trenutku sklapanja ugovora ... ustanova „VV“ nije imala u svojini ni nepokretnu, a ni pokretnu imovinu, jer se delatnost obavljala u poslovnom prostoru u vlasništvu tužioca i sa opremom u vlasništvu tužioca, te da tužilac nije bio u bilo kakvom poslovnom i ugovornom odnosu sa ... ustanovom „GG“, jer uplate koje su izvršene nisu isplaćene sa računa PU „GG“. Međutim, drugostepeni sud zbog pogrešne primene materijalnog prava, nije cenio navode žalbe tužene o pravilnosti utvrđenog činjeničnog stanja na okolnost da li je tužena pored navedenih uplata po priznanicama od 01.08.2013. godine i 01.11.2013. godine (od po 3,000 evra), vršila još neke uplate nakon ovog perioda, budući da iz navoda žalbe proizilazi da je uplate vršila po ratama koje dospevaju 01.02.2014. godine, 01.05.2014. godine i 01.08.2014. godine, a koji mogu biti od uticaja na pravilnost odluke, zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno, te drugostepena presuda nije mogla biti preinačena, zbog čega je ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje o tužbenom zahtevu u smislu odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od odluke o glavnoj stvari.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će vodeći računa o iznetom u ovom rešenju doneti novu zakonitu odluku o žalbi tužene.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić