U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Međutim, u postupku pred drugostepenim sudom i pri donošenju pobijane odluke učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 355. stav 4. ZPP a na koju povredu postupka je ukazano revizijom. Naime, drugostepeni sud svoju odluku zasniva na pravnom stavu koji je izražen u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev 4182/2018 od 22.07.2020. godine koje nema u spisima predmeta niti je drugostepeni sud u svojoj odluci naveo sadržinu te odluke odnosno pravni stav koji je u njoj izražen, a koji bi bio od značaja za konkretan spor. U drugostepenoj odluci se navodi da je pomenuta presuda Vrhovnog kasacionog suda doneta u istoj činjenično-pravnoj situaciji ali to nije prihvatljivo s obzirom da se u ovom slučaju radi o korišćenju prava preče kupovine u izvršnom postupku dok je u presudi Vrhovnog kasacionog suda na koju se poziva Apelacioni sud u Kragujevcu u pitanju bila primena prava preče kupovine u skladu sa Zakonom o prometu nepokretnosti u postupku kupoprodaje. Ustavom Republike Srbije u članu 32. je garantovano pravo na pravično suđenje, a po članu 18. stav 1. Ustava ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom se neposredno primenjuju. Pravo na pravično suđenje u sebi podrazumeva i pravo na obrazloženu sudsku odluku što je u konkretnom slučaju zbog svega napred navedenog izostalo, čime je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka u postupku pred drugostepenim sudom koja je napred navedena.

Pored navedenog zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje je ostalo nepravilno i nepotpuno utvrđeno.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, a koje je drugostepeni sud prihvatio, tužilac je vlasnik kp. broj .., poljoprivredno zemljište upisano u list nepokretnosti .. KO ... koja se graniči sa spornom nepokretnošću odnosno kp. broj .. KO ... . U izvršnom postupku, predmet Iv 6989/15 određeno je izvršenje protiv izvršnog dužnika, tuženog VV iz ... prodajom njegovih nepokretnosti među kojima je i kp. broj ... KO ... kao poljoprivredno zemljište površine 51,78 ari. Izvršni sud je zaključio da je predmet javne prodaje bio kompleks zemljišta, sporna parcela ... KO ... predstavlja sastavni deo tog kompleksa i nije bila predmet posebne licitacije zbog čega odbija kao nedozvoljen predlog tužioca za licitiranjem pojedinačne parcele .. KO ... bez obzira što je tužilac položio jemstvo u postupku javnog nadmetanja u iznosu od 127.390,00 dinara, a bila je utvrđena zbirna cena za sve parcele u iznosu od 355.487,00 dinara. Tržišna vrednost sporne parcele .. KO ... u postupku javne prodaje u oktobru 2016. godine je iznosila 2.460,00 dinara po 1 aru, odnosno ukupno 127.379,00 dinara. Zaključkom od 31.03.2017. godine navedena parcela je prodata, a zatim 13.04.2017. godine predata u svojinu tuženom BB kao najpovoljnijem ponuđaču na prodaji, a ona je sastavni deo kompleksa parcela za koje je kupac isplatio zbirnu cenu od 355.487,00 dinara. U postupku izvršenja izvršni dužnik VV je podnosio zahtev za otklanjanje nepravilnosti učinjenih u toku postupka koji mu je odbijen, a ovde tužilac je izjavio pritužbu na postupanje suda koja je takođe odbijena. U postupku prodaje nepokretnosti tužilac je učestvovao na ročištu za javno nadmetanje, te je u sudski depozit kao jemstvo položio 39.000,00 dinara na ime tržišne vrednosti sporne parcele, a potom je uplatio još 88.379,00 dinara. Tržišna vrednost predmetne parcele u vreme podnošenja tužbe iznosila je 900,00 dinara po aru.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud nalazi da tužilac u konkretnom slučaju nema pravo preče kupovine samo u odnosu na spornu parcelu s obzirom da je predmet prodaje bio kompleks poljoprivrednog zemljišta koji je obuhvatao i spornu parcelu zbog čega mu je tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan. Međutim, kao što je navedeno drugostepeni sud nalazi da je takav stav prvostepenog suda suprotan stavu koji je izrazio Vrhovni kasacioni sud u svojoj odluci, pa je presuda preinačena.

Iako u spisima predmeta nema predmeta izvršenja iz koga bi se utvrdilo kada je podnet predlog za izvršenje i na osnovu toga koji se Zakon o izvršenju i obezbeđenju primenjuje na konkretan slučaj, nesumnjivo je da se radi o zaštiti prava preče kupovine u postupku izvršenja. Ako je tačan navod iz prvostepene presude da je izvršenje pokrenuto predlogom od 26.07.2010. godine, a što će drugostepeni sud u ponovnom postupku pouzdano utvrditi, prema članu 545. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 106/15) na rešavanje konkretnog predmeta primenjuje se Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“ broj 31/11). Taj zakon u članu 120. reguliše pitanje prava preče kupovine u postupku izvršenja. Iako je Zakon o izvršenju i obezbeđenju i zakon procesnog karaktera on sadrži znatne odredbe materijalnog prava pa se može i tretirati kao propis te vrste. Taj zakon reguliše postupak prodaje, počev od donošenja zaključka o prodaji kojim se definišu uslovi prodaje pa nadalje do donošenja zaključka o predaji nepokretnosti kupcu i pravnom sredstvu protiv tog zaključka.

S obzirom da drugostepeni sud nije uopšte imao u vidu odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje regulišu pitanje ostvarivanja prava preče kupovine u postupku izvršenja, to se nije bavio ni utvrđivanjem činjenica koje su od značaja za primenu tih pravila kao što je: šta je u konkretnom slučaju zaključkom o prodaji bilo predmet prodaje (celokupna imovina izvršnog dužnika, kako je zaključkom određen način prodaje, da li je postojala mogućnost pojedinačne prodaje ili se prodavala nepokretnost u celini itd), zatim nije utvrđeno da li je zaključak o predaji realizovan u smislu uvođenja kupca u posed i dostavljanja istog nadležnom organu za evidenciju nepokretnosti, te da li je u tom smislu izvršena promena u javnim knjigama itd. Navedene okolnosti su od značaja za ocenu mogućnosti primene člana 131. stav 5. Zakona. Sve su to razlozi zbog kojih je drugostepena odluka morala biti ukinuta na osnovu člana 415. stav 1. i člana 416. stav 1. ZPP.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će imati u vidu sve što je napred navedeno, pa će pravilnom primenom odredaba materijalnog prava utvrditi bitno činjenično stanje i nakon toga doneti na zakonu zasnovanu odluku.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić