.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 3029/2020
19.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miomir Ralević, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za kulturu Majdanpek u Majdanpeku, čiji je punomoćnik Milorad Bojčević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3166/19 od 22.07.2020. godine, u sednici veća održanoj 19.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
USVAJA SE revizija tuženog, UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 3166/19 od 22.07.2020. godine u stavu prvom izreke i delimična presuda Osnovnog suda u Majdanpeku P1 60/19 od 07.08.2019. godine u delu koji je potvrđen presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3166/19 od 22.07.2020. godine i predmet u ukinutom delu vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Osnovnog suda u Majdanpeku P1 60/19 od 07.08.2019. godine, stavom prvim izreke, poništeno je rešenje tuženog o prestanku radnog odnosa tužilje broj ... od 03.01.2019. godine, koji radni odnos je zasnovan ugovorom o radu na određeno vreme broj ...-... od 01.01.2018. godine, sa trajanjem do 31.12.2018. godine i aneksom broj ... od 23.03.2018. godine zbog povećanog obima poslova, na „poslovima ...“. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.01.2019. godine, pa je naloženo tuženom da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, kao i da istu vrati na rad na poslove i radne zadatke koje je obavljala pre donošenja rešenja ili drugo radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima stečenim radom, a u roku od osam dana po prijemu presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom trećim izreke, konstatovano je da će se o zahtevu tužilje za naknadu štete zbog izgubljenih zarada, regresa, godišnjeg odmora i toplog obroka za period od 01.01.2019. godine pa do zaključenja ugovora o radu na neodređeno vreme i vraćanja na posao, te zahtevu za naknadu troškova postupka odlučiti konačnom presudom.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3166/19 od 22.07.2020. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je delimična presuda Osnovnog suda u Majdanpeku P1 60/19 od 07.08.2019. godine u stavu prvom izreke, u delu stava drugog izreke kojim je utvrđeno da je tužilja zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.01.2019. godine i naloženo tuženom da tužilju vrati na rad i u stavu trećem izreke, pa je u tom delu žalba tuženog odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, ukinuta je ista presuda u preostalom delu stava drugog izreke i odbačena tužba tužilje prema tuženom u delu zahteva da se naloži tuženom da sa tužiljom zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to stava prvog izreke, tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18) – u daljem tekstu: ZPP i našao da je revizija osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u periodu od 04.02.2015. do 31.12.2018. godine kod tuženog bila radno angažovana po osnovu 12 ugovora o radu koji su sukcesivno zaključivani na određeno vreme. Prema prvom ugovoru o radu, zaključenom na period od 04.02.2015. do 20.02.2015. godine, tužilja je obavljala „poslove ...“, dok je prema drugom, trećem i četvrtom ugovoru o radu, koji se odnose na period od 23.02.2015. do 23.11.2015. godine obavljala poslove „...“ i poslove „...“. Od 24.11.2015. godine zaključno sa 13.12.2017. godine, tužilja je kod tuženog obavljala „poslove ...“, na osnovu sedam ugovora o radu zaključenih na određeno vreme. Poslednji (dvanaesti) ugovor o radu na određeno vreme ...-... od 01.01.2018. godine, tužilja je zaključila radi obavljala „poslova ...“, na period od 01.01.2018. do 31.12.2018. godine. Ovaj ugovor o radu izmenjen je u tački 1. aneksom broj ... od 23.03.2018. godine, tako što su reči: „poslovi ...“, zamenjeni rečima: „...“. Među strankama nije bilo sporno da su u pitanju istovetni (preimenovani) poslovi. Rešenjem tuženog broj ... od 03.01.2019. godine konstatovano je da tužilji kod tuženog prestaje radni odnos dana 31.12.2018. godine, istekom roka za koji je zasnovan.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, primenom odredbe člana 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14), nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužilje za utvrđenje radnog odnosa zasnovanog na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme, a i tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu zbog isteka roka na koji je zaključen i vraćanje na rad, osnovan. Naime, sudovi su zaključili da je tužilja u spornom periodu na osnovu većeg broja sukcesivno zaključenih ugovora o radu na određeno vreme, radila kod tuženog na poslovima „...“, koji su sistematizovani aktom poslodavca i koji se obavljaju stalno i kontinuirano u okviru delatnosti poslodavca, a što je nesporno među strankama, kao i činjenica da su navedeni poslovi identični poslovima „...“ (u pitanju je preimenovanje poslova). Kako je tužilja kontinuirano radila na istovrsnim poslovima na osnovu ugovora čije je ukupno trajanje rada bilo duže od 24 meseca, po oceni nižestepenih sudova, aktivirano je pravilo o preobražaju radnog odnosa, odnosno stekli su se uslovi za prerastanje radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.
Članom 37. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05... 75/14) propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba (stav 1), a poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovog člana na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva na period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca (stav 2). Prema stavu 6. istog člana ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koji je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, broj 95/18) je propisano u članu 27e stav 34. da korisnici javnih sredstava ne mogu zasnivati radni odnos sa novim licima radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta do 31.12.2019. godine. Izuzetno od stava 34. ovog član, radni odnos sa novim licima može se zasnovati uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva. Ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovima, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. Izuzetno od stava 36. ovog člana, broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu, ugovoru o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge i lica angažovanih po drugim osnovama, kod korisnika javnih sredstava, može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih, uz saglasnost tela Vlade, na predlog nadležnog ministarstva, odnosno drugog nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva (st. 35-37). Članom 105. istog zakona, propisano je da ako su odredbe drugih zakona odnosno propisa, u suprotnosti sa ovim zakonom, primenjuju se odredbe ovog zakona.
Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, odredbe Zakona o budžetskom sistemu kojima se propisuje zabrana zasnivanja radnog odnosa sa novim licem radi popunjavanja slobodnih, odnosno upražnjenih radnih mesta su lex specialis u odnosu na odredbe Zakona o radu kojima se propisuju uslovi za preobražaj radnog odnosa sa određenog na neodređeno vreme, što proizlazi iz člana 105. Zakona o budžetskom sistemu. Naime, propisi kojima se ograničava broj zaposlenih na neodređeno vreme su imperativnog karaktera i ne mogu biti derogirani prezumpcijom preobražaja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme ako bi ona dovela do povećanja broja zaposlenih na neodređeno vreme u odnosu na maksimalno utvrđeni broj zaposlenih na neodređeno vreme kod poslodavca koji kao korisnik javnih sredstava podleže zakonskim ograničenjima.
Imajući u vidu izloženo, a kako je tuženi korisnik javnih sredstava, to se na njega odnosi zabrana novog zapošljavanja, odnosno zasnivanja radnog odnosa mimo prethodno pribavljene saglasnosti nadležnog organa. Stoga će sud u ponovnom postupku ispitati činjenice na koje je ukazano radi pravilne primene materijalnog prava.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
