Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije da drugostepeni sud nije postupio po nalozima iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev2 2332/2019 od 06.11.2019. godine i da odluku o žalbi nije doneo nakon održane rasprave, ukazuje se na relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koje, imajući u vidu razloge za odbijanje žalbe navedene u obrazloženju drugostepene presude, ne utiču na njenu pravilnost.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je ugovorom o radu od 20.10.2011. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme. Tuženi je 06.09.2012. godine uručio tužilji upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne discipline propisane članom 31. tačka 4, 7, 9, 10, 11. i 27. Pravilnika o radu, učinjenih 03.09, 05.09. i 06.09.2012. godine izazivanjem rasprave i agresivnim nastupom prema nadređenima i kolegama; napuštanjem radnog mesta i odlaskom na druga odeljenja gde je širila neprimerenu komunikaciju i izazivala nemir; odbijanjem da u svom odeljenju radi zadatke koje joj je poverio nadređeni; agresivnim ispadima i isticanjem na oglasnu tablu poruke provokativne sadržine. Tužilja se 11.09.2012. godine pismeno izjasnila na primljeno upozorenje. Osporenim rešenjem od 12.09.2012. godine otkazan je tužiljin ugovor o radu zbog skrivljene povrede radne discipline iz člana 31. tačke 4, 7, 9, 10, 11. i 27. Pravilnika o radu, sa obrazloženjem da je nakon okončanog postupka nesumnjivo utvrđeno da je tužilja svojom krivicom učinila povrede radne discipline predviđene članom 29. tačka 3. i članom 31. Pravilnika o radu, zbog čega je primenom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i člana 32. Pravilnika o radu izrečena mera otkaza ugovora o radu.

Polazeći od odredbe člana 185. stav 1. Zakona o radu, prvostepeni sud je zaključio da obrazloženje rešenja kojim se tužilji otkazuje ugovor o radu ne sadrži opis radnji kojima je tužilja učinila povredu radne discipline - način, mesto i vreme njihovog izvršenja, zbog čega je primenom navedene odredbe poništio osporeno rešenje kao nezakonito.

Drugostepeni sud prihvata razloge prvostepenog suda za odluku o tužbenom zahtevu. I po nalaženju tog suda, obrazloženje rešenja o otkazu ugovora o radu mora da sadrži činjenice iz kojih se može izvesti zaključak da je nastao razlog za prestanak radnog odnosa, i da nije dovoljno samo paušalno navesti da zaposleni ne poštuje radnu disciplinu.

Izloženo pravno stanovište nižestepenih sudova prihvata i Vrhovni kasacioni sud, zbog čega reviziju tuženog smatra neosnovanom.

Odredbom člana 185. stav 1. Zakona o radu propisano je da se ugovor o radu otkazuje rešenjem u pisanom obliku, koje obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku. To je formalni akt, čije obrazloženje mora da sadrži konkretizaciju radnje koja predstavlja razlog za otkaz ugovora o radu, kako u pogledu načina, tako i u pogledu mesta i vremena izvršenja, uz navođenje dokaza iz kojih su ove bitne okolnosti utvrđene. Postojanje obrazloženja omogućava da se konkretna radnja zaposlenog, izvršena u označenom vremenu, na određenom mestu i pod utvrđenim okolnostima može identifikovati kao disciplinska povreda koja po zakonu, opštem aktu ili ugovoru o radu vodi otkazu. Zbog toga je valjanost obrazloženja uslov za punovažnost rešenja kojim poslodavac otkazuje zaposlenom ugovor o radu.

U konkretnom slučaju, osporeno rešenje tuženog sadrži obrazloženje u kojem se, pored činjenica o radnopravnom statusu tužilje (kada je zasnovala radni odnos i radni odnos na neodređeno vreme), ranije datom usmenom upozorenju i pismenom upozorenju od 06.09.2012. godine i njegovom uručenju, navodi da je nakon okončanja postupka utvrđivanja činjeničnog stanja tužilja svojom krivicom učinila povredu radne discipline predviđene opštim aktom tuženog. Izostalo je navođenje konkretnih okolnosti pod kojima je tužilja izvršila radnju koju je tuženi okvalifikovao kao povredu radne discipline.

Cilj radnog spora je da se utvrdi da li je otkazni razlog postojao, shodno razlozima iz sadržine obrazloženja rešenja o otkazu ugovora o radu. Ova parnica ne može biti korektivni postupak u kojem se dopunjuju ili preciziraju tvrdnje o postojanju radne discipline, jer je istu tuženi bio dužan da utvrdi pre otkaza.

Nisu osnovani navodi revizije da je upozorenje, u kojem su izložene sve okolnosti slučaja, sastavni deo osporenog rešenja i da sa njim čini celinu. Rešenje o otkazu ugovora o radu je zakonito ako je celokupna procedura koja prethodi njegovom donošenju bila saglasna Zakonu o radu. Okolnost da je tuženi ne zakonit način sproveo radnje koje prethode donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu, ne može otkloniti nezakonitost učinjenu tim rešenjem po pitanju njegove sadržine, naročito sadržine obrazloženja. Pri tom, tekst rešenja ne sadrži napomenu koja upućuje da je upozorenje njegov integralni deo.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Troškovi odgovora na reviziju, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu bili nužni. Zbog toga je zahtev tužilje za njihovu naknadu odbijen i primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić