Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz stava 1. tog člana Zakona, pred drugostepenim sudom, koje bi mogle da utiču na donošenje zakonite i pravilne odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je, pobijanim rešenjem tuženog broj .. od 05.10.2017. godine, otkazan ugovor o radu, sa aneksim, jer je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu, tako što je krajnje nesavesno i nemarno obavljao svoje poslove konduktera. Pregledom snimaka sigurnosnih video kamera od 17.03.2017. godine, u vozu .. sa garniturom DMV broj .., koji je saobraćao na relaciji ...-...-..., utvrđeno je da je tužilac od osam putnika primio novac, a da im nije ispostavio, poništio i uručio vozne karte, na koji način je postupio suprotno članu 44. i 45. Uputstva o postupcima pri prevozu (Uputstvo 161) objavljenom u „Službenom glasniku Železnice Srbije a.d.“ broj 67/16, pa je učinio povredu radnih obaveza utvrđenu u tački 13. alineja 1. i člana 5. Ugovora o radu od 05.02.2003. godine sa Aneksima 1-6. Pre donošenja pobijanog rešenja, tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a prethodno mu je, više puta, umanjivana zarada zbog utvrđenih nepravilnosti u njegovom radu. Tužilac je bio upoznat sa sadržinom Uputstva 161 i pohađao je obuku u vezi sa Uputstvom za rukovanje uređajima DMV-711. Znao je da u vozu postoji video nadzor.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su, kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi pravilno odbili tužbeni zahtev tužioca, kojom je on tražio da sud poništi, kao nezakonito, rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu, kao i njegov zahtev za vraćanje na rad i naknadu štete.

Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05... 75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1), odnosno ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5).

Uputstvom o postupcima pri prevozu („Službeni glasnik Železnica Srbija a.d.“, broj 67/16), odredbom člana 44. i 45, predviđeno je da vozne karte u vozovima pregledaju kondukteri, a kondukter mora da pregleda svaku voznu kartu i osnov za korišćenje povlastica, te da utvrdi njihovu ispravnost, kao i da nakon utvrđivanja ispravnosti vozne karte i eventualnog osnova za povlasticu, kondukter poništava voznu kartu kondukterskim kleštima sa otiskom (član 44. Uputstva). Naplatu i ispostavljanje karata vrši kondukter ili kontrolisano lice, koje pre ispostavljanja izračunava voznu kartu, odnosno razliku za određenu relaciju i eventualni dodatak prema odredbama PT, iznos za naplatu saopštava putniku, ispisuje belicu i preuzima novčani iznos od putnika, nakon čega voznu kartu poništava i uručuje putniku, kako je predviđeno članom 45. navedenog Uputstva.

Ugovorom o radu zaključenim između parničnih stranaka dana 05.02.2003. godine u odredbi tačke 13, predviđeno je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako svojom krivicom izvrši povrede radnih obaveza, između ostalog ako: neblagovremeno, nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze utvrđene zakonom, propisom, opštim aktom, pojedinačnim aktom ili ovim ugovorom (alineja 1) i ako svojim ponašanjem na radu ili u vezi sa radom poslodavcu nanosi štetu ili umanjuje ugled (alineja 5).

U konkretnom slučaju, tužilac je dana 17.03.2017. godine, obavljajući poslove svog radnog mesta (kondukter) u vozu koji se obraćao na relaciji ...-...-..., u više navrata od putnika primio novac, a nije im ispostavio, poništio ili uručio vozne karte, što je zabeleženo na snimku sigurnosne video kamere instalirane u unutrašnjosti voza. Na taj način, tužilac je postupio suprotno citiranim odredbama Uputstva i Ugovora o radu, što znači da je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je osporenom odlukom stavljena na teret. To znači da je pobijano rešenje zakonito, a tužbeni zahtev tužioca kojim je on tražio da se sud to rešenje poništi neosnovan.

Navodima revizije tužilac pobija pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, što nije od uticaja za odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pošto je tako propisano odredbom člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz čllana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je pobijano rešenje o otkazu Ugovora o radu tuženi doneo nakon proteka subjektivnog roka od 6 meseci od saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, protivno odredbi člana 184. stav 1. Zakona o radu. Suprotno tome, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da to što je u martu mesecu 2017. godine postojala anonimna prijava da jedan kondukter naplaćuje vozne karte, a da ih ne ispostavlja, nije bitna činjenica za računanje roka zastarelosti imajući u vidu da je tuženi, kao poslodavac za činjenice koje su osnov za donošenje rešenja o otkazu saznao 24.07.2017. godine, kada je kod njega primljena prijava o postojanju povreda radne obaveze od strane tužioca. Od tada, do dana kada je doneto pobijano rešenje, 05.10.2017. godine, nije protekao rok od 6 meseci propisan navedenom odredbom Zakona, što znači da zastarelost nije nastupila.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić