Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 597/19 od 13.11.2019. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 209/18 od 01.11.2018. godine u stavu prvom i trećem izreke. Stavom drugim izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P 209/18 od 01.11.2018. godine u stavu drugom izreke i odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tuženi uznemiravao tužioca u pravu svojine i korišćenju porodične stambene zgrade u ... u ul. ...broj .. koja je izgrađena na kat. parc. .. KO ..., na taj način što je deo zgrade izgrađen između kat. parc. .. i kat. parc. .. KO ..., a koja polazi od kat. parc. .. u dužini od 2,12 m izgradio protivno važećim propisima jer ogradu izgradio od visine 160 cm te da se obaveže tuženi da taj deo ograde poruši do zakonski određene visine od 19 cm. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 106.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu - dela kojim je odbijena žalba, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno članu 404. ZPP radi razmatranja pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu člana 404. ZPP, ocenio da u konkretnom slučaju nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao o posebnoj reviziji, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Tuženi uz reviziju nije priložio niti se pozvao na sudske odluke koje bi ukazivale na različito postupanje, odnosno suprotno presuđenje sudova u istovetnoj činjenično-pravnoj situaciji kao u konkretnom slučaju, te ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Iz navednog razloga nisu ispunjeni uslovi da se u ovoj parnici prihvati odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, pa je na osnovu člana 404. u vezi sa članom 420. stav 6. ZPP Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta dana 25.04.2012. godine, a vrednost spora označenog u tužbi je 100.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko pravnom sporu u kome označena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić