.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 343/2021
13.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić, Danijele Nikolić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Jenić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Soknić, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 187/20 (2018) od 10.03.2020. godine, u sednici održanoj 13.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 187/20 (2018) od 10.03.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Požarevcu Gž 187/20 (2018) od 10.03.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P 897/18 od 15.11.2019. godine, prvim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime duga po osnovu zastupanja tuženog u krivičnom postupku u predmetu Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 174/16 za sastav privatne krivične tužbe od 20.01.2016. godine iznos od 6.500,00 dinara, na ime sastava dva podneska branioca od 06.10.2016. godine i 05.12.2016. godine po 16.500,00 dinara, ukupno 33.000,00 dinara, zastupanje privatnog tužioca na održanim glavnim pretresima 07.11, 05.12, 26.12.2016. godine i 23.01.2017. godine po 18.000,00 dinara, u ukupnom iznosu od 72.000,00 dinara, na neodržanim glavnim pretresima dana 09.03, 27.04, 30.05, 20.06, 18.07, 31.08, 14.09. i 05.10.2016. godine po 9.750,00 dinara, u ukupnom iznosu od 78.000,00 dinara, na ime sastava žalbe od 06.03.2017. godine u iznosu od 33.000,00 dinara, na ime sudske takse na tužbu 09.03.2016. godine u iznosu od 980,00 dinara, ukupno 233.480,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od 16.07.2018. godine, kao dana podnošenja tužbe pa do konačne isplate. Drugim stavom izreke, odbijen je kompenzacioni prigovor istaknut od strane tuženog, a protiv tužioca radi isplate 233.480,00 dinara, počev od 01.06.2016. godine do konačne isplate, po osnovu ugovora od 04.05.2016. godine. Trećim stavom izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova postupka iznos od 118.940,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Požarevcu Gž 187/20 (2018) od 10.03.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odrdaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US 55/14, 87/18 i 18/20).
Prema članu 404. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi troškova tužiocu na ime zastupanja tuženog u krivičnom postupku po privatnoj tužbi u predmetu Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K 174/16. O ovom pravu tužioca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Imajući u vidu navedeno, u ovom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednačavanje sudske prakse, sa kojih razloga je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
U ovoj pravnoj stvari tužba je podneta 16.07.2018. godine, kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 233.480,00 dinara. Kako se u ovom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tuženog nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
