Prema činjeničnom stanju koje je drugostepeni sud utvrdio nakon održane rasprave, tužilac je sa privrednim društvom „Promtel“ DOO iz Aranđelovca zaključio dva ugovora - ugovor o kreditu od 14.05.2012. godine, na iznos od 3.000.000,00 dinara sa rokom vraćanja od 12 meseci i obavezom plaćanja ugovorene kamate i ugovor o dozvoljenom prekoračenju po tekućem računu od 16.10.2012. godine u visini od 1.700.000,00 dinara, u trajanju od godinu dana i sa obavezom plaćanja ugovorene kamate. Radi obezbeđenja potraživanja po ovim ugovorima tužilac je zaključio sa tuženim ugovore o jemstvu od 14.05.2012. godine i 16.10.2012. godine kojima se tuženi obavezao da kao jemac - platac odgovara za obaveze korisnika kredita, odnosno dozvoljenog prekoračenja. Tuženi je, kao sredstvo obezbeđenja njegove obaveze iz ugovora o jemstvu, potpisao dve blanko sopstvene menice sa klauzulom bez protesta i predao ih tužiocu, koji ih je popunio i na osnovu njih podneo dva predloga za izvršenje. O ovim predlozima odlučeno je rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Aranđelovcu Iv 337/14 od 01.08.2014. godine kojim je izvršni dužnik (tuženi) obavezan da plati iznos od 2.797.368,07 dinara sa pripadajućom kamatom (dug po ugovoru o kreditu) i određeno predloženo izvršenje, kao i rešenjem o izvršenju istog suda Iv 338/14 od istog datuma kojim je izvršni dužnik (tuženi) obavezan da plati iznos od 1.868.879,31 dinar sa pripadajućom kamatom (dug po osnovu ugovora o dozvoljenom prekoračenju) i određeno predloženo izvršenje. Oba rešenja o izvršenju su, po prigovoru izvršnog dužnika, stavljena van snage u delu kojim je određeno izvršenje.

Nakon rasprave, tokom koje je tužilac dostavio potvrdu od 08.12.2017. godine o visini duga po ugovoru o kreditu od 14.05.2012. godine u iznosu od 1.506.903,35 dinara (stanje na dan izdavanja potvrde), drugostepeni sud je odlučio da ukine prvostepenu presudu zbog postojanja bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 398. stav 2. ZPP i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. tog zakona, i da sam odluči o prigovorima izvršnog dužnika - tuženog.

Odluku o prigovorima drugostepeni sud je doneo primenom člana 460. stav 4. ZPP, tako što je u celosti ukinuo rešenja o izvršenju i na osnovu potvrde tužioca od 08.12.2017. godine koju tuženi nije osporio, obavezao tuženog na isplatu iznosa od 1.506.903,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.12.2017. godine, a u preostalom delu odbio tužbeni zahtev primenom pravila o teretu dokazivanja. Po nalaženju tog suda, tužilac nije dokazao da mu tuženi duguje preostali iznos od 3.159.345,03 dinara, odnosno nije dokazao da je tuženi koristio novčana sredstva po ugovoru o dozvoljenom prekoračenju po tekućem računu, zbog čega ne može ni biti obavezan na isplatu tog iznosa.

Osnovano se revizijama stranaka ukazuje da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP tako što je pogrešno primenio pravila o dokazivanju i teretu dokazivanja.

Odredbom člana 7. ZPP predviđeno je raspravno načelo tako što je propisano da će sud formirati činjeničnu podlogu za odlučivanje o osnovanosti zahteva samo od činjenica koje su stranke iznele i da će izvoditi samo one dokaze koje su stranke predložile, ako zakonom nije drugačije propisano. Iznošenje procesnog (činjeničnog i dokaznog) materijala u tekstu te odredbe formulisano je kao dužnost stranke, a u stvari se radi o procesnom teretu koje stranka treba da podnese ukoliko želi da uspe u parnici.

Pravilo o teretu dokazivanja sadržano je u članu 231. stav 2. i 3. ZPP. Prema toj odredbi, stranka koja tvrdi da ima neko pravo snosi teret dokazivanja činjenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivanje prava, a stranka koja osporava postojanje nekog prava snosi teret dokazivanja činjenice koja je sprečila nastanak ili ostvarivanje prava, ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije drugačije propisano.

U konkretnom slučaju, tužilac traži ostvarenje svog prava na naplatu novčanog potraživanja iz ugovora koje je zaključio sa privrednim društvom „Promtel“ DOO iz Aranđelovca, za čiju naplatu tuženi odgovara kao jemac - platac po ugovorima o jemstvu zaključenim sa tužiocem. Tužilac, saglasno procesnom teretu dokazivanja, pravo na naplatu novčanog potraživanja dokazuje ugovorima koje je zaključio sa označenim privrednim društvom kao dužnikom i ugovorima o jemstvu zaključenim sa tuženim, koji za obaveze dužnika odgovara kao jemac - platac (član 1004. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima), a visinu ispravama - izvodima iz poslovnih knjiga sa stanjem duga na dan 30.07.2014. godine i menicom koju je tuženi izdao kao blanko sopstvenu menicu, a tužilac popunio na ukupan iznos potraživanja po svakom dugovanju.

Saglasno izloženim pravilima o teretu dokazivanja, na tuženom je teret dokazivanja suprotnog - da potraživanje nije nastalo ili da je prestalo, odnosno da je njegova visina niža od one koju je označio tužilac. Tuženi je osporio visinu duga i predložio izvođenje dokaza veštačenjem, ali nije u određenom roku uplatio predujam za veštačenje, zbog čega se o tim činjenicama koje tuženi iznosi odlučuje saglasno o pravilu o teretu dokazivanja, u smislu člana 260. stav 3. u vezi člana 231. stav 1. ZPP.

Međutim, drugostepeni sud je sav teret dokazivanja „prevalio“ na tužioca i u skladu sa tim odlučio o tužbenom zahtevu. Zbog toga je pobijana drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenomsudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će otkloniti učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 7. i 231. ZPP, i imajući u vidu da je tužilac dokazao osnov i visinu svog potraživanja a da tuženi, koji je osporio visinu duga, nije uplatio predujam za predloženo veštačenje o činjenici visine duga odlučiti primenom pravila o teretu dokazivanja.

U vezi sa potvrdom od 08.12.2017. godine o stanju duga na taj dan (nakon zaključenja glavne rasprave i donete prvostepene presude) po kojoj je preostali dug po ugovoru o kreditu niži od iznosa traženog predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, drugostepeni sud će u skladu sa članom 313. ZPP koji se na osnovu člana 385. stav 1. tog zakona shodno primenjuje i na raspravi pred tim sudom, razjasniti da li tužilac na taj način snižava svoje novčano potraživanje po ugovoru o kreditu, odnosno da li u tom delu povlači tužbu. U tom slučaju, drugostepeni sud će u odnosu na taj deo zahteva odlučiti na način propisan članom 465. stav 1. ZPP - ukinuće rešenje o izvršenju Iv 337/14 od 01.08.2014. godine u pogledu obaveze tuženog da isplati deo potraživanja koji je u međuvremenu plaćen.

Takođe, pri odlučivanju o prigovorima tuženog drugostepeni sud će pravilno primeniti član 460. stav 4. ZPP, tako što će rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u delu koji sadrži obavezu tuženog na isplatu novčanog potraživanja u celosti ili delimično održati na snazi, ili ukinuti. U slučaju da odluči da rešenja o izvršenju u celosti ukine drugostepeni sud neće odlučivati o osnovanosti zahteva, jer se na taj način postupa samo u slučajevima iz člana 461. stav 1. i 3. ZPP - ako tuženi prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavanje platnog naloga (članovi 455. i 456) ili da postoje smetnje za dalji tok postupka, odnosno ako povodom prigovora nedospelosti nađe da je zahtev dospeo posle izdavanja rešenja o izvršenju a pre zaključenja glavne rasprave.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka jer zavisi od ishoda spora.

Shodno izloženom, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić