U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca-protivtuženog Stambena zadruga Piramida 021 iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Dragan Gojković, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Ortačko advokatsko društvo Gucunja iz Novog Sada i Oliver Madić, advokat iz ... i tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dejan Bugarski, advokat iz ..., uz učešće umešača na strani tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Oliver Madić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora, raskida ugovora i isplate po tužbi i radi predaje poseda po protivtužbi, odlučujući o revizijama tužioca i tužene izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/18 od 24.10.2019. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, revizije tužioca i tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/18 od 24.10.2019. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužioca i tužene za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 439/2016 od 19.04.2018. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 19.04.2018. godine, stavom prvim i drugim izreke odbijen je primarni tužbeni zahtev i delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da su ništavi ugovori zaključeni između tužioca i tužene – ugovori o udruživanju sredstava koji su overeni 06.04.2001. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov1 .../... i pod Ov1 .../..., kao i aneks ugovora o udruživanju sredstava koji je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu 20.10.2009. godine pod Ov1 .../... . Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je ništav ugovor o kupoprodaji nekretnine koji je zaključen između tužene i tuženog i overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu 20.10.2009. godine pod Ov1 .../..., kao i da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed slobodan od lica i stvari četvorosoban stan broj ... u ..., ul. ... br. ..., bliže određen u ovom stavu izreke. Stavom petim izreke odbijen je eventualni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud raskine ugovore o udruživanju sredstava i aneks ugovora o udruživanju sredstava, te da sud obaveže tuženog da tužiocu preda u posed slobodan od lica i stvari četvorosoban stan broj ..., u ..., ul. ... br. ..., sve bliže određeno u ovom stavu izreke. Stavom šestim izreke delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezana tužena da tužiocu isplati 10.388.040,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2017. godine pa do isplate. Stavom sedmim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog pa do traženih 17.313.400,00 dinara sa kamatom od 08.09.2017. godine. Stavom osmim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tužena tražila da se obaveže tužilac da joj preda u državinu lokal br. ... koji sada koristi tužilac, površine oko 60m2, u suterenu stambeno-poslovne zgrade u ul. ... br. ..., slobodan od lica i stvari, kao i da tužilji naknadi sve troškove parničnog postupka. Stavom devetim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 1.919.250,00 dinara. Stavom desetim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove postupka od 1.298.500,00 dinara. Stavom jedanaestim izreke odbijena je molba tužene za oslobađanje od plaćanja sudskih taksi u ovom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3502/18 od 24.10.2019. godine, stavom prvim izreke žalbe tužoca, tužene i umešača na strani tužene su delimično usvojene, delimično odbijene, pa je prvostepena presuda koja je ispravljena rešenjem od 19.04.2018. godine potvrđena u delu kojim je odlučeno o primarnom tužbenom zahtevu tužioca (stavovi prvi, treći, četvrti, sedmi, osmi i deseti izreke), u delu stava petog izreke presude kojim je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi da tužiocu preda u posed slobodan od lica i stvari stan broj ... u ..., ul. ... br. ..., bliže određen u ovom stavu izreke, kao i u delu stava šestog izreke kojim je tužena obavezana da tužiocu isplati 7.598.400,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2017. godine do isplate, dok je preinačena u stavu drugom i petom izreke presude tako što je delimično usvojen eventualni tužbeni zahtev tužioca i raskinuti ugovori o udruživanju sredstava i aneks ugovora o udruživanju sredstava zaključeni između Stambene zadruge Kec invest Novi Sad (sada Stambena zadruga Piramida 021) i tužene koji su overeni 06.04.2001. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov1 .../... i pod Ov1 .../... i aneks ugovora o udruživanju sredstava koji je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu 20.10.2009. godine pod Ov1 .../..., kao i u preostalom delu stava šestog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu 2.789.640,00 dinara (preko 7.598.400,00 dinara do 10.388.040,00 dinara dosuđenih prvostepenom presudom) sa zakonskom zateznom kamatom od 08.09.2017. godine do isplate i preinačio je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu devetom izreke, tako što je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 1.604.260,00 dinara. Stavom drugim izreke odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac i tužena su blagovremeno izjavili revizije, tužilac zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, a tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Odlučujući o revizijama na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizije tužioca i tužene nisu osnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi sa članom 383. ZPP učinjene pred drugostepenim sudom, na koju se revizijom tužene ukazuje, jer je taj sud odlučio na osnovu činjeničnog stanja utvrđenog u prvostepenom postupku i nije ga izmenio bez održavanja rasprave, već je izveo pravne zaključke drugačije od prvostepenog suda. Revizijska ukazivanja tužioca i tužene na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nisu relevantna, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je ranije poslovao pod imenom Stambena zadruga Kec-invest Novi Sad. Tužena je supruga VV, koji je bio direktor navedene stambene zadruge. Između SZ Kec- invest Novi Sad, kao izvođača radova i tužene kao zadrugara i udružioca sredstava 05.04.2001. godine zaključena su dva ugovora o udruživanju sredstava radi izgradnje stana i lokala. Predmet ugovora o udruživanju sredstava radi izgradnje lokala koji je overen pod Ov1 .../... bio je lokal u ... u ul. ... br. ..., površine oko 130 m2, ugovorena je fiksna cena i u ugovoru je navedeno da je cena plaćena avansno 100%, a obaveza predaje poseda do 01.07.2001. godine. Lokal koji je izgrađen je manje površine od ugovorene. Predmet ugovora o udruživanju sredstava radi izgradnje stana koji je overen pod Ov1 .../... bio je petosoban stan površine oko 142 m2, na uglu ul. ... i ul. ..., kao i petosoban stan površine oko 122 m2 u ul. ... br. ... . Za stan u ul. ... ugovorena je cena od 97.600 bodova a vrednost boda je bila 30,00 dinara i u ugovoru je navedeno da je cena plaćena avansno 100%. Oba ugovora je u ime zadruge potpisao tadašnji direktor zadruge, ovde umešač, na strani zadrugara potpisala je tužena, a ugovori su snabdeveni pečatom zadruge. Aneksom ugovora o udruživanju sredstava radi izgradnje stana koji je overen pod Ov .../... konstatovano je da ugovorne strane menjaju predmet prodaje iz ugovora o udruživanju sredstava radi izgradnje stana Ov1 .../..., tako što udružilac – zadrugar odustaje od udruživanja sredstava za stan na uglu ul. ... i ul. ... . Aneks je u ime i za račun zadruge potpisao direktor, a kao zadrugar tužena. Stan koji je predmet ugovora je u momentu preuzimanja bio u “sivoj” fazi, izgrađenost stana je bila 60%, a tužena je nakon predaje poseda nepokretnosti po osnovu ugovora od 2001. godine izvela radove na stanu kako bi stan dovršila i privela nameni stanovanja. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka utvrđeno je da je tržišna vrednost nepokretnosti koje su bile predmet navedenih ugovora i to: stana i lokala ukupno 17.313.400,00 dinara (na dan veštačenja), od čega je vrednost potpuno izgrađenog stana 12.664.000,00 dinara.

Između tužene kao prodavca i tuženog kao kupca zaključen je ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, koji je overen 20.10.2009. godine pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov1 .../..., predmet prodaje je stan u ul. ... br. ... u ..., ugovorena je kupoprodajna cena od 72.390 evra i predaja poseda na dan overe ugovora. Ugovor sadrži klauzulu intabulandi i odredbu o zaštiti od evikcije, a prodavac se obavezao da ishoduje legalizaciju nepokretnosti. Zaključivanju ovog ugovora je posredovao GG, koji se obratio VV, isplata cene za nepokretnost nije izvršena tuženoj, već je tuženi izvršio isplatu GG, koji je preuzeo obavezu da za tu nepokretnost isplati novac ovde umešaču u dve rate u skladu sa njihovim međusobnim usmenim dogovorom.

Upravni odbor Stambene zadruge Kec-invest Novi Sad je 20.10.2009. godine, 28.10.2009. godine i 05.11.2009. godine održao vanredne sednice, a sednici je prisustvovao i v.d. direktora VV. Ustanovljeno je da nema uplatnica kao dokaza o uplati cene, a VV je tom prilikom rekao da njegova supruga nije ništa plaćala. Tužena nije platila zadruzi ugovorenu cenu lokala i stana koji su predmet ugovora, niti je to učinio VV. VV je imao određena potraživanja prema Stambenoj zadruzi Kec-invest čiji je bio direktor, ali visina potraživanja nije utvrđena. Tužilac se nalazi u posedu pokretnosti lokala broj ..., koji je predmet ugovora o udruživanju sredstava radi izgradnje Ov1 .../..., a površina lokala u suterenu stambeno poslovne zgrade u ul. ... br. ... u ... je 60 m2 i manja je od ugovorene.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su utvrdili da navedeni ugovori o udruživanju sredstava i aneks ugovora o udruživanju sredstava nisu fiktivni u smislu odredbe člana 66. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima niti ništavi u smislu odredbe člana 103. Zakona o obligacionim odnosima, kao i da ugovor o kupoprodaji nekretnine koji je zaključen između tužene i tuženog nije ništav, budući da je postojala saglasna volja stranaka za zaključenje navedenih ugovora, zbog čega je odbijen primarni tužbeni zahtev, kao i zahtev tužioca da tuženi preda predmetni stan slobodan od lica i stvari, a odbijen je i protivtužbeni zahtev u delu kojim je tužena tražila da joj tužilac preda predmetni lokal. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu odluke o eventualnom tužbenom zahtevu, tako što je raskinuo navedene ugovore o udruživanju sredstava i aneks ugovora o udruživanju sredstava, kao i u delu odluke o zahtevu za isplatu, zaključivši da tužena nije dokazala u smislu pravila o teretu dokazivanja tvrdnje o načinu isplate cene za nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o udruživanju sredstava koje je zaključila sa zadrugom, te je tužena u obavezi da tužiocu isplati vrednost nepokretnosti – stana prema stanju u vreme predaje poseda i cenama na dan presuđenja i to 60% od tržišne vrednosti završenog stana, zbog čega je delimično odbio tužbeni zahtev bliže navedeno u izreci.

Neosnovani su navodi i razlozi revizija tužioca i tužene kojima se pravnosnažna presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Naime, odredbom člana 26. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je ugovor zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora. Prema odredbi člana 66. stav 1. istog zakona propisano je da prividan ugovor nema dejstva među ugovornim stranama.

Saglasno navedenom, ugovor nastaje tek postizanjem saglasnosti volja ugovarača o predmetu obaveze, prirodi i osnovu ugovora, odnosno da ugovor ne nastaje ako se saglasnost volja o navedenom ne postigne. Osnov ugovorne obaveze (kauza) je cilj kome stranke teže prilikom preuzimanja ugovornih obaveza. Kod dvostrano obaveznih ugovora obaveza jedne stranke ima za svoj osnov (kauzu) obavezu druge stranke. Naime, kauza, odnosno osnov za zaključenje ugovora je neposredan razlog za zaključenje ugovora, koji u ugovoru može biti vidno izražen ili prikriven, ali u svakom slučaju mora biti dopušten. Pri oceni da li neka okolnost predstavlja kauzu treba imati u vidu i pobude, odnosno motive stranaka za zaključenje ugovora.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da ugovori o udruživanju sredstava radi izgradnje nepokretnosti, kao i aneks ugovora, koji su zaključeni između pravnog prethodnika tužioca i tužene nisu fiktivni pravni poslovi u smislu odredbe člana 66. ZOO i nisu ništavi u smislu odredbe člana 103. ZOO, kao i da nije ništav ni ugovor o kupoprodaji koji su zaključili tuženi. U konkretnom slučaju ispunjeni su svi zakonom propisani uslovi za nastanak punovažnih ugovora koji se tiču saglasnosti volja, predmeta i osnova ugovora i zakonom propisane forme. Udruživanja sredstava radi izgradnje nepokretnosti imaju dozvoljen pravni osnov i zaključeni su iz dopuštenih pobuda, radi sticanja svojine na nepokretnostima po osnovu građenja, odnosno kupoprodajom (kada je reč o ugovoru o kupoprodaji koji su zaključili tuženi), te su saglasno navedenom ispunjeni zakonski uslovi za punovažnost ugovora i u pogledu zakonske forme, pri čemu među ugovornim stranama nije postojao ni nesporazum o pravnoj prirodi, osnovu i predmetu obaveze, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Stoga su neosnovani navodi revizije tužioca kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za raskid navedenih ugovora o udruživanju sredstava. Naime, tokom postupka je utvrđeno da su između pravnog prethodnika tužioca SZ Kec-invest Novi Sad, kao izvođača radova i tužene kao zadrugara i udružioca sredstava 05.04.2001. godine zaključena dva ugovora o udruživanju sredstava radi izgradnje stana i lokala, da je u oba ugovora navedeno da je cena plaćena avansno 100%, da tužena nije platila zadruzi ugovorenu cenu lokala i stana koji su predmet ugovora, niti je to učinio VV, te da je VV imao određena potraživanja prema Stambenoj zadruzi Kec-invest čiji je bio direktor, ali da visina tih potraživanja nije utvrđena. Imajući u vidu navedeno, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužena nije dokazala, u smislu člana 7, 228. i 231. ZPP, svoje tvrdnje o načinu isplate cene za nepokretnosti koje su bile predmet ugovora o udruživanju sredstava koje je zaključila sa zadrugom. Naime, tužena svoje tvrdnje nije potkrepila adekvatnim materijalnim dokazima, dok iskazi umešača na strani tužne i predloženih svedoka na te okolnosti nisu doveli do nesumnjivog zaključka suda da je cena posredno isplaćena od strane supruga tužene kroz njegov rad u zadruzi, ulaganje ličnih sredstava u rešavanje problema zadruge i kroz kompenzaciju (a u krajnjem, ni o kom bi se iznosu radilo), kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud. Stoga su bez uticaja na drugačiju odluku navodi revizije tužene da je u predmetnim ugovorima navedeno da je plaćena cena lokala i stana, a što su svedoci potvrdili u svojim iskazima, budući da je navedeneo tužena isticala i u žalbi a koje navode je drugostepeni sud cenio. Imajući u vidu navedeno, pravilno je drugostepeni sud ocenio da je osnovan eventualni tužbeni zahtev tužioca i utvrdio da su raskinuti predmetni ugovori o udruživanju sredstava i aneks ugovora zbog neispunjenja ugovorene obaveze - plaćanja cene, a koja u smislu odredbe člana 124. ZOO predstavlja razlog za raskid ugovora.Stoga su neosnovani navodi revizije tužene o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Imajući u vidu navedeno, tužena je u obavezi da tužiocu isplati vrednost nepokretnosti – stana prema stanju u vreme predaje poseda i cenama na dan presuđenja, i to 60% od tržišne vrednosti završenog stana, ukupno 7.598.400,00 dinara koja je utvrđena na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. Kako je lokal već u državini tužioca čime je posledica raskida nastupila, nema osnova za isplatu protivvrednosti lokala, zbog čega je tužbeni zahtev tužioca preko iznosa koji predstavlja 60% vrednosti stana neosnovan. Stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio na način bliže naveden u izreci. Imajući u vidu napred izneto, protivtužbeni zahtev tužene kojim zahteva predaju poseda poslovnog prostora koji je bio predmet ugovora, a izgrađen je u manjoj površini, neosnovan je a odluka prvostepenog suda o tom zahtevu pravilna. Ugovor po osnovu koga tužena pretenduje na posed te nepokretnosti je raskinut, a tužilac se nalazi u posedu. Tužena nema pravni osnov za državinu nepokretnosti i neosnovano zahteva od tužioca predaju poseda u smislu odredbe člana 37. ZOSPO.

Neosnovani su navodi revizije tužene da tužilac nije aktivno legitimisan. Naime, stvarna legitimacija u parnici predstavlja materijalnopravni odnos stranaka prema predmetu spora, odnosno prema pravu za čiju je zaštitu parnica pokrenuta. O postojanju stvarne legitimacije sud vodi računa i po službenoj dužnosti i zavisi od materijalnog prava koje se primenjuje na određeno činjenično stanje. Tužilac je aktivno legitimisan ako je nosilac prava koje je predmet spora, a tuženi je pasivno legitimisan ako na njemu leži obaveza koja odgovara tužiočevom pravu. Kako je tužilac, u konkretnom slučaju, pravni sledbenik Stambene zadruge koja je zaključila sporne ugovore sa tuženom to je aktivno legitimisan za vođenje parnice.

Imajući u vidu napred izneto, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odluka o zahtevima stranaka za naknadu troškova po reviziji, sadržana u drugom stavu izreke doneta je primenom člana 165. stav 1. u vezi sa članom 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužilac i tužena nisu uspeli u postupku po reviziji.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić