U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Goran Mitrović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2201/20 od 01.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 30.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2201/20 od 01.10.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Novom Sadu P 710/2019 od 25.06.2020. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA iz Novog ... je tražio da se utvrdi da usmena izjava sada pok. BB, bivše iz ..., koju je dala 02.11.2015. godine pred tri istovremeno prisutna svedoka predstavlja izraz njene poslednje volje – usmeno zaveštanje koje se odnosi na imovinu nepokretnosti koja u prirodi predstavlja jednoiposoban stan od 51m2 u ..., ... br. ..., stan ..., sprat ..., a koja nekretnina je upisana u LN ... KO ..., a prema tuženoj Republici Srbiji, te da se obaveže tužena da tužiocu naknadi sve prouzrokovane troškove ovog spora u roku od 15 dana, sa zakonskim zateznim kamatama od presuđenja do isplate; obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos 70.500,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2201/20 od 01.10.2020. godine žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena; odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...18/20), pa je ocenio da izjavljena revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 372. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji posebno ukazuje, nije propisana kao revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 1. tačka 2. i 3. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac se, sa suprugom i decom, tokom 2010. godine uselio u stan koji se nalazi u ..., ... broj ..., a ubrzo nakon toga njegova porodica se sprijateljila sa sada pok. BB, koja je živela u stanu pored njihovog, i koja je zbog dobrih međusobnih odnosa, želela da se „orodi“ sa njima i ostavi im stan. Inače, BB je rođena ... godine, a preminula je 07.11.2015. godine. Imala je osnovno obrazovanje i bila je pismena, a nakon smrti supruga, živela je sama jer nije imala decu, rodbinu i bliskih prijatelja koji bi vodili računa o njoj.

Na početku prijateljstva pok. BB i porodice tužioca njoj nije bila potrebna pomoć, jer je bila pokretna i brinula je sama o sebi. Imala je problema sa srcem, pritiskom i nogom, uzimala je redovno terapije i nije bilo većih problema oko njenog zdravstvenog stanja, koje se pogoršalo dve godine pred smrt i od tada su tužilac i njegova supruga sve više brinuli o njoj i obilazili je. Oko 15.10.2015. godine ona je imala stomačnih tegoba i tužilac je pozvao hitnu pomoć, odvedena je u bolnicu gde je zadržana na pregledu, da bi nakon 1-2 dana tužilac pozvan da dođe po nju, s obzirom da ona nije pristala na hitan hirurški zahvat. Tada joj je prepisan poseban režim ishrane, nije mogla da ustane iz kreveta i kompletnu pomoć i negu su joj pružali tužilac i njegova supruga. Od tada su tužilac i BB počeli da pričaju kako bi mogli da uobliče njenu volju da mu ostavi stan. Pre svega su razmatrali mogućnost zaključenja ugovora o doživotnom izdržavanju, pa je u tu svrhu urađen nalaz od strane neuropsihijatra od 27.10.2015. godine u kom je konstatovano da ona nema znakova duševnog poremećaja, duševnog oboljenja, kao ni demencije. Međutim, ovaj ugovor nije sačinjen jer je BB mislila da ima još dovoljno vremena za njegovo sačinjavanje, a potom joj se zdravstveno stanje pogoršavalo i imala je preglede sve do njene smrti.

Dana 02.11.2015. godine tužilac je odveo BB na pregled kod vaskularnog hirurga gde joj je urađen dopler krvnih sudova i predložena amputacija noge, na šta ona nije pristala. Odmah nakon pregleda BB je rekla tužiocu da želi da mu ostavi stan. Po povratku u stan ona je rekla tužiocu da pozove komšinicu, tužiočevog prijatelja i njegovu suprugu, koji su bili u tužiočevom stanu, jer je želela da u njihovom prisustvu da izjavu da hoće da tužiocu ostavi stan. Tužilac je tako i učinio, navedena lica su došla u stan BB i ona im je saopštila da ne želi da joj se amputira noga i da stan u kom živi ostavlja tužiocu, kao i da želi da oni ovu izjavu potvrde pred sudom. Nakon toga njeno zdravstveno stanje je bilo sve lošije, stalno je ležala i o njoj su brinuli tužilac i njegova supruga i majka. Iako je bila nepokretna, iscrpljena, sve vreme je bila svesna sve do smrti 07.11.2015. godine. Pred Osnovnim sudom u Novom Sadu, u postupku R3 11/17, na ročištu održanom 14.03.2017. godine saslušani su navedeni svedoci usmenog zaveštanja. U ostavinskom postupku iza pok. BB koji je vođen pred Osnovnim sudom u Novom Sadu pod brojem O. 5898/17, nakon što je zaveštajni naslednik – ovde tužilac predao sudu izjave testamentalnih svedoka, sud je iste proglasio, pa je usmeno zaveštanje pok. BB proglašeno na istom ročištu, a tužilac je dao nasledničku izjavu kojom je priznao punovažnim usmeno zaveštanje pokojne i prihvatio se nasleđa po istom. Nakon što je postupajući sudija tuženoj dostavio na izjašnjenje kopiju zapisnika sa održanog ročišta, tužena je osporila postojanje usmenog testamenta, te je doneto rešenje kojim je ostavinski postupak prekinut, a zaveštajni naslednik upućen na parnicu protiv Republike Srbije.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da nisu ispunjeni uslovi za punovažnost usmenog zaveštanja koji je pok. BB sačinila, tako što je svoju poslednju volju usmeno izrazila pred tri istovremeno prisutna svedoka, a razloge za takvu odluku u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Usmeno zaveštanje iz člana 110. Zakona o nasleđivanju se može sačinjavati samo ako se zaveštalac našao u nekim izuzetnim okolnostima, zbog kojih nije bio u mogućnosti da sačini neki od pismenih oblika zaveštanja. To znači, da bi zaveštalac imao uslove da sačini usmeno zaveštanje potrebno je da su nastupile iznenadne, izuzetne okolnosti i da on lično, zbog nastupanja takvih okolnosti, nije u mogućnosti da sačini neki od pomenutih oblika zaveštanja. Oba uslova moraju biti kumulativno ispunjena. Pri tome, zaveštalac se ne može opredeliti za sačinjavanje usmenog zaveštanja samo zato što mu je to pogodnije, ukoliko ne postoje ovakve okolnosti. Bolest i životno doba zaveštaoca, sami za sebe, ne mogu se smatrati kao izuzetne prilike, ako je, prema mestu gde je zaveštalac živeo i prema sredini u kojoj se kretao, objektivno i subjektivno imao mogućnosti da sastavi neki od pismenih oblika zaveštanja (svojeručno, pismeno zaveštanje pred svedocima ili sudsko zaveštanje).

U konkretnom slučaju, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da zdravstveno stanje sada pok. BB, koje je ukazivalo da je teško obolela osoba, s obzirom na ostale okolnosti (da je bila pismena, mogla da pokreće ruke i govori, sve vreme je bila svesna) nije predstavljalo izuzetnu priliku u svakodnevnom životu, zbog čega ona nije mogla da sačini neki od pismenih oblika zaveštanja. Ovo naročito imajući u vidu i okolnost da je ona htela da sa tužiocem zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju, ali je smatrala da ima još dovoljno vremena za njegovo sačinjavanje.

Suprotno navodima revizije, sama bolest zaveštaoca se ne može smatrati kao izuzetna prilika za sastavljanje usmenog zaveštanja, već samo naglo pogoršanje zdravstvenog stanja zbog kog zaveštalac nije u mogućnosti da potpiše pismeno zaveštanje. Postojanje izuzetnih okolnosti se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, pa odluke Vrhovnog suda Srbije na koje se ukazuje u reviziji ne utiču na drugačiju odluku, s obzirom da je u postupku utvrđeno da je sada pok. BB mogla da sačini neki od pismenih oblika zaveštanja ili da zaključi sa tužiocem ugovor o doživotnom izdržavanju, što nije učinila.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužilac nije uspeo u revizijskom postupku, pa nema pravo na troškove revizijskog postupka koje je tražio i opredelio u reviziji, u smislu člana 153. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić