.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 2384/2021
03.06.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Stevan Jakovljević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Jovanović Đukanović advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3724/20 od 14.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 03.06.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 3724/20 od 14.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 5671/19 od 20.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu duga u visini od 50.000 evra sa kamatom koju daju banke na devizne uloge po viđenju, počev od 23.10.2007. godine pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da nadoknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 46.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do konačne isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3724/20 od 14.01.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 5671/19 od 20.02.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiočeva revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 23.04.2007. godine pozajmio tuženom iznos od 50.000 evra sa rokom vraćanja od 6 meseci, o čemu je istog dana sačinjena priznanica. Tužilac je 29.03.2010. godine protiv tuženog podneo krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prevara. Nadležno javno tužilaštvo je 23.06.2019. godine donelo naredbu Ktr 7923/11 o obustavi istrage protiv osumnjičenog – tuženog u ovom sporu.
Tužilac je tužbu za vraćanje duga podneo 25.07.2019. godine. Tuženi je u odgovoru na tužbu istakao prigovor zastarelosti.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti ocenili pravilnom primenom materijalnog prava.
Odredbom člana 371. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da potraživanja zastarevaju za 10 godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti. Za vraćanje zajma Zakonom nije propisan poseban rok zastrelosti, pa zato tužiočevo potraživanje zastareva u opštem roku zastarelosti propisanom navedenom odredbom.
Prema članu 361. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, zastarelost počinje teći prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze, ako Zakonom za pojedine slučajeve nije što drugo propisano, i u smislu člana 362. tog Zakona nastupa kada istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. Tužilac je imao pravo da zahteva vraćanje zajma po isteku ugovorenog roka (član 562. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima), odnosno od 24.10.2007. godine. Zasterelost tog potraživanja počela je da teče od tog dana i nastupila je 24.10.2017. godine. Tužba je podneta po nastupanju zasterelosti i kada je već, shodno članu 360. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, prestalo pravo tužioca da zahteva ispunjenje obaveze vraćanja zajma.
Nisu osnovani navodi revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo tako što su propustili da primene član 392. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Tom odredbom je propisano da kada je prekid zastarevanja nastao podnošenjem tužbe ili pozivanjem u zaštitu, ili isticanjem prebijanja potraživanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraživanja u nekom drugom postupku, zastarevanje počinje teći iznova od dana kada je spor okončan ili svršen na neki drugi način.
Međutim, po stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, u ovom slučaju nije došlo do prekida zastarelosti u smislu člana 388. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je predviđeno da se zastarevanje prekida podnošenjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja. Podnošenje krivične prijave je radnja kojom se nadležni javni tužilac obaveštava da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti i nema značaj radnje iz navedene zakonske odredbe koja ima za cilj utvrđenje, obezbeđenje ili ostvarenje tužiočevog potraživanja. Krivična prijava koju je tužilac podneo ne sadrži njegov imovinskopravni zahtev za vraćanje date pozajmice, niti je tužilac dokazao da je nakon toga – u postupku sprovođenja istrage (po naredbi Kt 7923/11 Ki 51/14 od 03.07.2014. godine), istakao takav zahtev i na taj način prekinuo tok zasterelosti, da bi se u konkretnom slučaju primenio član 390. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, odnosno član 392. stav 3. tog Zakona.
Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
