Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Katarine Manojlović Andrić članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Mladen Simić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., sa boravištem u ..., čiji je punomoćnik Aca Nastasijević advokat iz ..., radi podele bračne tekovine, odlučujući o reviziji tuženog koja je izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1007/19 od 19.02.2020. godine, u sednici veća koja je održana dana 18.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

  UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 1007/19 od 19.02.2020. godine u drugom i trećem stavu izreke predmet VRAĆA drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P 910/15 od 01.09.2016. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se utvrdi da je vlasnik ½ idealnog dela stambene zgrade – kuće na adresi u ..., u ulici ... broj ..., sa novom kućom od oko 400 m² koja se nalazi na kat. parceli ... KO ... po strukturi P+1, koja je uknjižena na ime tuženog, a po osnovu sticanja zajedničke imovine u bračnoj zajednici sa tuženim, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, tužilja je obavezana da tuženom na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 73.500,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude, pod pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1007/19 od 19.02.2020. godine, stavom prvim i drugim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Kladovu P 910/15 od 01.09.2016. godine i presuđeno tako što je utvrđeno da tužilja ima pravo svojine po osnovu sticanja zajedničke imovine u braku sa tuženim na ½ idealnog dela stambene zgrade – kuće na adresi u ..., u ulici ... broj ... sa novom kućom od oko 400 m² koja se nalazi na kat. parceli ... KO ..., koja je po strukturi P+1, uknjižena na ime tuženog, te da se navedeni deo nepokretnosti izdvoji iz vlasništva tuženog i preda u državinu tužilji u roku od 15 dana po prijemu presude (stav 2.). Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade troškova parničnog postupka isplati iznos od 157.770,00 dinara u roku od 15 dana po prijemu presude.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju tuženog.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

Iz spisa proizlazi da je brak stranaka trajao 15 godina, da je tužilja za vreme trajanja braka u kraćem periodu bila u radnom odnosu ali je sve vreme vodila domaćinstvo, čuvala i starala se o dvoje maloletne dece, vodila ih na razne školske i rekreativne aktivnosti. Tuženi je radio u firmi i ostvarivao zaradu. Kuća u ..., koja je na ime tuženog, kupljena je i adaptirana tokom trajanja braka stranaka. Tuženi je od roditelja dobio još jednu kuću u ..., a tokom braka data su novčana sredstva za delimičnu izgradnju kuće u ..., na placu majke tužilje, u iznosu oko 9.000-10.000 evra. Putničko vozilo iz bračne zajednice ostalo je tužilji, a zajednički iznajmljeni stan u ..., renoviran u zajednici, ostao je na korišćenje tužilji i zajedničkoj deci, sa svim stvarima u njemu. Životno osiguranje koje je od početka trajanja braka tuženi uplaćivao na račun tužilje u iznosu od 17.590,48 evra ostalo je na korišćenje tužilji. U postupku medijacije pred organima u ..., upućen je dopis od 18.01.2012. godine punomoćnika ovde tužilje i punomoćniku ovde tuženog, u kome je navedeno da su predlagaču, tužilji u ovoj parnici, kuću u ... poklonili roditelji i da je protivpredlagač, tuženi u ovoj parnici, isključivi vlasnik kuće u ... i još jedne kuće u ... za čiju gradnju je podignut kredit kod „...“.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da je među parničnim strankama postignut usmeni dogovor o podeli zajedničke imovine stečene u braku ,na osnovu koga je tužilja izjavila da joj ne treba ništa u ... a da je tuženi, da bi se obezbedio, započeo izgradnju kuće u ... koja se vodi na ime majke tužilje, da je bio dogovor da tužilja ne traži ništa od kuće u ..., a da on ne traži ništa od osiguranja, na šta upućuje i dopis od 18.01.2012. godine podnet u postupku medijacije pred organima u..., zbog čega je odbio tužbeni zahtev.

Postupajući po nalogu iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rev 2712/2017 od 26.09.2017. godine, drugostepeni sud je, posle održane rasprave, u smislu odredbe člana 383. stav 3. ZPP, usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je utvrdio da stranke nisu postigle usmeni dogovor o podeli imovine stečene tokom trajanja braka, na šta ukazuju sudski postupci koji se vode između njih u ..., a podnesak advokata tužilje od 18.01.2012. godine kojim se konstatuje da su kuću u ... predlagaču poklonili roditelji i da je protivpredlagač isključivi vlasnik još jedne kuće u ... za čiju gradnju je podinut kredit kod „...“, ne predstavlja dokaz o postojanju usmenog sporazuma supružnika o podeli zajedničke imovine, naročito imajući u vidu izjavu tuženog saslušanog kao stranka, da je takvu izjavu tužilja dala kako bi dobila od njega izdržavanje, zbog čega sud nije poklonio veru iskazu tuženog, jer je kontradiktoran sam sebi i pisanim dokazima, kao i iskazu tužilje kome je sud poklonio veru, pa s obzirom da iz izvedenih dokaza nije utvrđeno da su stranke postigle usmeni dogovor o deobi zajedničke imovine stečene tokom trajanja braka, to je doprinos stranaka shodno odredbi člana 180. stav 2. Porodičnog zakona jednak u sticanju imovine koja je predmet ovog postupka.

Međutim, od strane drugostepenog suda učinjena je bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 398. stav 2. ZPP na koju se tuženi u reviziji osnovano poziva.

Odredbom člana 398. stav 2. ZPP propisano je da je prvostepeni sud dužan da izvede sve parnične radnje i raspravi sva sporna pitanja na koja je ukazao drugostepeni sud u svom rešenju.

Odredbom člana 419. ZPP propisano je ako u članu 403. do 418. ovog zakona nije drugačije propisano u postupku povodom revizije shodno se primenjuju odredbe članova, između ostalih, članova 395. do 398. ovog zakona.

Vrhovni kasacioni sud je u rešenju Rev 2712/2017 od 26.09.2017. godine naveo da je drugostepeni sud cenio iskaze parničnih stranaka, a da nije otvorio raspravu niti je saslušao stranke, te ako je smatrao da izjava od 18.01.2012. godine nije dovoljna kao dokaz o postojanju usmenog sporazuma o podeli zajedničke imovine, a tuženi nije predložio druge dokaze da je postignut usmeni sporazum, da teret dokazivanja tih činjenica leži na tuženom, da je moguće da (ako nema drugih dokaza) postojanje određene činjenice utvrditi izuzetno samo na osnovu jednog dokaza –iskaza tuženog jer procesni zakon ne sadrži pravilo o nužnosti postojanja više dokaznih sredstava za utvrđivanje određene sporne činjenice.

Drugostepeni sud je, postupajući po primedbama Vrhovnog kasacionog suda iz rešenja Rev 2712/2017 od 26.09.2017. godine, zakazao raspravu pred drugostepenim sudom i izveo dokaz čitanjem zapisnika o saslušanju svedoka i stranaka, posle čega je ukinuo prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, sa obrazloženjem da iz izvedenih dokaza nije utvrđeno da su stranke postigle usmeni dogovor o deobi zajedničke imovine stečene tokom trajanja braka.

Međutim, drugostepeni sud nije izveo sve parnične radnje (saslušao parnične stranke) niti je raspravio sva sporna pitanja, pre svega nije utvrdio ukupnu imovinsku masu koja postoji u času prestanka bračne zajednice, i šta od te imovine predstavlja posebnu imovinu bračnih drugova koju treba izdvojiti iz ukupne imovinske mase, pa sva ona imovina koja preostane predstavlja zajedničku imovinu u smislu odredbe člana 171. stav 1. Porodičnog zakona , te da li je postignut sporazum o deobi tako imovine parničnih stranaka stečene tokom trajanja braka, pa ukoliko oceni da ne postoji, da saglasno odredbi člana 180. Porodičnog zakona utvrdi doprinos svakog bračnog duga u sticanju zajedničke imovine.

Sa iznetih razloga, saglasno odredbi člana 415. stav 1. ZPP ukinuta je drugostepena presuda i predmet vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Predsednik veća – sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić