Protiv navedene drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili posebnu reviziju, iz razloga predviđenih odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost odlučivanja o posebnoj reviziji tužilaca, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi koje odredba člana 404. stav 1. ZPP zahteva, za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom potvrđena je prvostepena presuda, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete zbog manje isplaćene penzije za iznos dostave penzije na kućnu adresu.

Prema razlozima nižestepenih sudova, tužiocima je u utuženom periodu naplaćivana poštarina u visini od 1,4% od iznosa pripadajuće penzije, koja im je dostavljana na kućnu adresu. Nižestepeni sudovi nalaze da obaveza Fonda da korisnicima isplaćuje penzije u mestu njihovog prebivališta ne podrazumeva i obavezu Fonda da snosi troškove dostave penzije. Korisnik ima pravo da se opredeli na koji će mu način biti izvršena isplata (na kućnu adresu, preko računa banke), ali se time istovremeno opredeljuje i da snosi troškove dostave na kućnu adresu. Kako Fond ne može samostalno da vrši poslove dostave, to je opravdano i na zakonom dozvoljen način zaključio ugovor o dostavi penzija sa JP „Pošta Srbije“.

Imajući u vidu tako iznete razloge, na kojima je zasnovana drugostepena odluka, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da u ovoj pravnoj stvari nema potrebe za novim tumačenjem prava, niti su ispunjeni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji tužilaca kao izuzetno dozvoljenoj. Nema potrebe za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Osporavanje pravilne primene materijalnog prava, samo po sebi, na način kako se to čini u izjavljenoj reviziji, ne predstavlja razlog za izjavljivanje posebne revizije.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužilaca, u skladu sa odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda donete u postupku o sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.

Sporovi male vrednosti definisani su u odredbi člana 468. stav 1. Zakona, prema kojoj je spor male vrednost spor u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmetnog spora na dan podnošenja tužbe 31.10.2018. godine u odnosu na prvog tužioca iznosi 3.815,90 dinara, a u odnosu na drugog 3.512,50 dinara, pa predmetni spor predstavlja spor male vrednosti.

Kako revizija protiv odluke donete u sporu male vrednosti nije dozvoljena shodno izričitoj zakonskoj odredbi, to je revizija tužilaca nedozvoljena.

Na osnovu iznetog odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepečvić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić