U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., opština ..., čiji je punomoćnik Petar Đurović, advokat iz ..., protiv tuženog „Kondivik usluge“ d.o.o. Vršac, u likvidaciji, čiji je punomoćnik Mladen Avramović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 856/20 od 08.10.2020. godine, u sednici održanoj 25.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 856/20 od 08.10.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 12/17 od 04.12.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev pa je poništeno rešenje tuženog br. 920 od 30.12.2016. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa 30.12.2016. godine, kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbačena je tužba u delu kojom je tužilac tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na poslove ...– ... . Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog izgubljene zarade za period od 01.01.2017. godine zaključno sa oktobrom 2018. godine plati pojedinačne iznose sa zakonskom zateznom kamatom na svaki iznos koji su bliže određeni u tom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio isplatu zakonske zatezne kamate na iznose dosuđenih zarada za period od januara 2017. godine zaključno sa aprilom 2018. godine počev od 01. pa do 25. u narednom mesecu, u odnosu na mesec za koji se vrši isplata zarade. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 301.448,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 856/20 od 08.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 12/17 od 04.12.2019. godine u delu stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužiocu je rešenjem tuženog od 30.12.2016. godine otkazan ugovor o radu usled tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena zaključno sa 30.12.2016. godine. Iz obrazloženja osporenog rešenja ne može da se utvrdi na koji način su formirane ocene za tužioca, jer se u rešenju o otkazu ne pominje da je vršeno ocenjivanje tužioca i drugih zaposlenih u postupku koji je prethodio otkazu i donošenju osporenog rešenja. Tuženi se poziva da je rešavanje viška zaposlenih izvršeno na osnovu ocenjivanja rada tužioca, a iz izvoda ocenjivačnog lista se ne vidi da je tuženi vršio ocenjivanje tužioca na osnovu kriterijuma koji su sadržani u članu 47. Pravilnika o radu tuženog, niti ocinjivački list sadrži obraloženje ocena kako bi se moglo utvrditi da li je u odnosu na propisne kriterijume pravilno formirana ocena za tužioca. Zbog nezakonitog otkaza tužilac je tražio i vraćanje na rad. U toku prvostepenog postupka nad tuženim je pokrenut postupak likvidacije u smislu člana 527. stav 1. Zakona o privrednim društvima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, rešenje o otkazu ugovora o radu je poništeno i tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad, kao i da mu naknadi štetu u visini neisplaćene zarade

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ceneći revizijske razloge u pogledu odluke o vraćanju na rad, utvrđeno je da je tuženi u obavezi da tužioca vrati na rad, bez obzira na okolnost što je tokom trajanja sudskog postupka za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu nad tuženim pokrenuta likvidacija. U vreme donošenja rešenja o otkazu tuženi je bio aktivno privredno društvo i u tom statusu je odlučivao o pravima i obavezama zaposlenih. Kako je kod tuženog došlo do potrebe za racionalizacijom broja zaposlenih, konkretno do smanjenja potrebe za radom određenih zaposlenih, tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, jer je tuženi odlučio da je za radom tužioca prestala potreba. Međutim, postupak otkaza nije sproveden u skladu sa Zakonom i rešenje o otkazu je poništeno kao nezakonito, tako da je tuženi u obavezi da tužioca vrati na rad na osnovu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Prilikom odlučivanja o zahtevu za vraćanje na rad, nižestepeni sudovi su imali u vidu da je u međuvremenu nad tuženim pokrenuta likvidacija. Zakon o privrednim društvima likvidaciju priznaje kao jedan od načina prestanka privrednog društva, a opšti uslov za likvidaciju je da društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza. Po nastupanju pravnih posledica dobrovoljne likvidacije, likvidacioni upravnik ima zakonski osnov za otkaz ugovora o radu zaposlenima. U slučaju prinudne likvidacije, što znači da je privrednom društvu objektivno onemogućen rad, ispunjeni su uslovi iz člana 176. tačka 5. Zakona o radu, jer tada radni odnos zaposlenom prestaje po sili zakona, odnosno zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca zbog prestanka rada poslodavca i tada odluku o prestanku radnog odnosa donosi likvidacioni upravnik. U konkretnom slučaju rešenje o otkazu ugovora o radu nije doneo likvidacioni upravnik, već tuženi kao aktivno privredno društvo, te je sud cenio zakonitost ove odluke, a kako je tužiocu nezakonito prestao radni odnos, tuženi je u obavezi da tužioca vrati na rad, bez obzira što je umeđuvremenu pokrenut postupak likvidacije. Između ostalog, postupak likvidacije može da bude i obustavljen, te da privredno društvo ipak nastavi sa radom i ta situacija pogoduje zaposlenom koji ima pravnosnažnu sudsku odluku o vraćanju na rad, jer je članom 538. stav 1. Zakona o privrednim društvima propisano da u toku likvidacije društvo odlukom ortaka, komplementara, odnosno skupštine može obustaviti likvidaciju i nastaviti sa poslovanjem. Prema članu 529. stav 1. istog Zakona u odluci o pokretanju likvidacije društvo imenuje likvidacionog upravnika i posle registracije odluke o likvidaciji i objavljivanju oglasa o pokretanju likvidacije likvidacioni upravnik mora da donese rešenje o otkazu ugovora o radu, odnosno o prestanku radnog odnosa zaposlenima. U ovoj parnici nije ispitivana zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa koju je doneo likvidacioni upravnik i zato je vraćanje na rad zakonska posledica nezakonitog rešenja o prestanku radnog odnosa zaposlenom.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo u delu odluke za reintegraciju zaposlenog u slučaju nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić