U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Branka Stanića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mihaj Milki, advokat iz ..., protiv tužene Nacionalne službe za zapošljavanje iz Beograda, koju zastupa Ljiljana Conić, advokat iz ..., radi poništaja i reintegracije, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3699/20 od 03.12.2020. godine, u sednici održanoj 09.06.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3699/20 od 03.12.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2078/18 od 02.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene od 03.02.2016. godine i da se obaveže tužena da je vrati na rad. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3699/20 od 03.12.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda, tako što je poništeno kao nezakonito rešenje tužene od 03.02.2016. godine i obavezana tužena da tužilju vrati na rad kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 262.500,00 dinara. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene od oktobra 2010. godine na određeno vreme na poslovima administratora za ... . Ugovorom o radu od 07.10.2013. godine zasnovala je radni odnos na neodređeno vreme počev od 08.10.2013. godine na poslovima načelnika Odeljenja za ..., da bi nakon toga Aneksom od 17.11.2015. godine bila raspoređena na poslove savetnika za zapošljavanje u Službi ... . Tužena je 12.01.2016. godine donela Program rešavanja viška zaposlenih i propisala razloge prestanka potrebe za radom na određenim poslovima ili smanjenje obima određenih poslova. U programu je navedeno da će se nakon donošenja programa primenom utvrđenih kriterijuma sačiniti konačan spisak viška zaposlenih kod tuženog koji je sačinjen 05.02.2016. godine. Tužilja je kod tužene radila sve do decembra 2015. godine kada je raspoređena na poslove savetnika za zapošljavanje Filijala za grad Beograd, Odsek ... sve do proglašenja za tehnološki višak osporenim rešenjem o otkazu ugovora o radu od 03.02.2016. godine kojim je utvrđeno da tužilji prestaje radni odnos zaključno sa 05.02.2016. godine. Navedeno rešenje doneto je pozivanjem na odredbu člana 22. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, da kod tužene postoji višak od 70 zaposlenih koji rade na poslovima za koje više ne postoji potreba, odnosno na poslovima za kojima postoji potreba smanjenja broja izvršilaca. Radi rešavanja viška zaposlenih direktor tužene je doneo Program rešavanja viška zaposlenih 12.01.2016. godine. Tužilja iako anketirana, nije izrazila spremnost za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade. U skladu sa novom organizacijom rada utvrđeno je da u Filijali za Grad Beograd, Služba ... na poslovima savetnika za zapošljavanje koje tužilja obavljala postoji potreba za smanjenjem broja izvršilaca za jednog zaposlenog od 10 izvršilaca. Primenom osnovnih kriterijuma nije utvrđen višak, pa je nakon izvršenog bodovanja zaposlenog dopunskim kriterijumima tužilji utvrđeno ukupno dva boda manje u odnosu na ostalih devet izvršilaca. Iz bodovne tabele za radno mesto savetnik za zapošljavanje u Filijali ... prvostepeni sud je utvrdio da su bodovani svi zaposleni u skladu sa Programom rešavanja viška zaposlenih, da je prilikom bodovanja primenom osnovnih kriterijuma utvrđeno da svi zaposleni imaju jedanak broj bodova, a kod bodovanja po dodatnim kriterijumima tužilja je ocenjena sa nula bodova za kriterijum zaposlenih sa statusom osobe sa invaliditetom za kriterijum, broj izdržavanih članova uže porodice bodovana je jednim bodom jer živi sama, a za kriterijum broj dece sa navršenih 18 godina bodovana sa nula bodova budući da nema maloletnu decu i kriterijum broj dece starije od 18 godina koji su na redovnom školovanju bodovana sa nula kriterijuma, za kriterijum ukupno vreme provedeno na poslovima na kojima je utvrđeno smanjenje broja zaposlenih bodovano je sa jednim bodom jer na tim poslovima provela manje od tri godine. Iz konačnog spiska zaposlenih za čijim je radom prestala potreba od 05.02.2016. godine utvrđeno je da se tužilja nalazi pod rednim brojem 41 diplomirani ... na poslovima savetnika za zapošljavanje u Filijali za grad Beograd. Iz spiska novozaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u periodu 01.02.2016. do 30.06.2016. godine na poslovima ovog radnog mesta u tom periodu je bilo četiri novozaposlenih na određeno vreme, a iz Aneksa 1/16 ugovora o radu utvrđeno je da je isti zaključen između tužene i drugog lica, kojim se zaposleni premešta na poslove ... u Filijali za Grad Beograd.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev zaključujući da je tužena izvršila racionalizaciju broja zaposlenih u skladu sa odredbama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih, da je prethodno donela Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova 16.12.2015. godine i da je zatim utvrdila broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Pri tome je cenio da program u trenutku njegovog donošenja nije sadržao broj i kvalifikacionu strukturu zaposlenih koji su višak, ali da ta okolnost ne čini doneto rešenje manjkavim.

Po oceni drugostepenog suda, program mora sadržati broj i kvalifikacionu strukturu zaposlenih za čijim radom prestaje potreba, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, a tuženog obavezao na reintegraciju tužilje.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Sadržina programa regulisana je odredbom člana 155. stav 1. tačka 3. Zakona o radu po kojoj Program rešavanja viška zaposlenih, između ostalog, naročito sadrži broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje oni obavljaju.

U konkretnom slučaju Program sadrži samo naznaku da će se naknadno po utvrđenim kriterijumima sačiniti konačan spisak viška zaposlenih. Tužena, suprotno navedenoj zakonskoj odredbi, na dan donošenja Programa rešavanja viška zaposlenih 12.01.2016. godine nije utvrdila broj zaposlenih za čijim radom je prestala potreba, već je samo konstatovano da će se po donošenju programa izvršiti primena kriterijuma i doneti konačan spisak zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Program nije sadržao spisak zaposlenih koji su tehnološki višak, već je konačan spisak sačinjen odvojeno dana 05.02.2016. godine, nakon donošenja pobijanog otkaznog rešenja od 03.02.2016. godine. Zbog toga je pravilan zaključak drugostepenog suda da Program rešavanja viška zaposlenih sa svim elementima, pa i spiskom viška zaposlenih, čini deo zakonom predviđene procedure za otkaz ugovora o radu. Zato se kompletan Program mora doneti pre donošenja pojedinačnih rešenja o otkazu ugovora o radu.

Nisu osnovani revizijski navodi da je Program sproveden u dve faze, u kojoj su u prvoj utvrđeni kriterijumi, a u drugoj sačinjen spisak zaposlenih, te da nema nezakonitosti u toku postupka. Nezakonitost postupka se ogleda u tome što je otkaz tužilji dat pre okončanja obe faze, odnosno pre nego što je utvrđena lista sa spiskom zaposlenih koji su višak. Upravo je to uslov koji predviđa odredba člana 155. Zakona o radu za utvrđivanje viška zaposlenih, a koju tuženi u konkretnom slučaju nije primenio.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić