.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3090/2020
13.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Danijele Nikolić, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Branislav Vukosavljević advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Ksenija Bulatović advokat iz ..., radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7193/2019 od 12.12.2019. godine, u sednici veća održanoj 13.05.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7193/2019 od 12.12.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 7193/2019 od 12.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15828/18 od 05.03.2019. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilja vlasnik 1/1 na tzv. „aneksu“ koji čini više prostorija u prizemlju, korisne površine 31,91 m2, kao i na trosobnom stanu na spratu – potkrovlju, korisne površine 135,71 m2, upisanim u listu nepokretnosti broj ..., na kat. parceli .../... KO ..., što tuženi mora da prizna i trpi. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu kojim je traženo da se utvrdi da se porodična zgrada, upisana u listu nepokretnosti broj ..., kat. parc. .../... KO ..., kao vlasništvo tuženog BB, sastoji od tri posebna objekta: 1) „stana broj 1“ u prizemlju, korisne površine 84,31 m2, 2) „aneksa“, koji se sastoji od više prostorija, korisne površine 31,91 m2 i 3) „stana broj 2“ trosobnog, korisne površine 135,71 m2, delom na spratu, a delom u potkrovlju. Stavom trećim izreke, utvrđeno je da je tužba povučena u delu kojim je traženo da se obaveže Republički geodetski zavod – Služba za katastar nepokretnosti Beograd 1 da na osnovu ove presude izvrši upis navedenih posebnih delova porodične stambene zgrade u ..., ... broj ..., kat. parc. br. .../... KO ... i to: 1) „stana broj 1“ u prizemlju, korisne površine 84,31 m2, 2) „aneksa“, koji se sastoji od više prostorija, korisne površine 31,91 m2 i 3) „stana broj 2“ trosobnog, korisne površine 135,71 m2, delom na spratu, a delom u potkrovlju, tužilje kao vlasnika, a sve o trošku vlasnika. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je povučen predlog za izdavanje privremene mere. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 309.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 7193/2019 od 12.12.2019. godine, stavim prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 15828/18 od 05.03.2019. godine, u stavu prvom i petom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je predlog tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči na osnovu člana 403. i 404. Zakona o parničnom postupku.
Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013 - US, 74/2013-US, 55/2014 i 87/2018, u daljem tekstu ZPP), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom utvrđeno je da je tužilja vlasnik 1/1 na tzv. „aneksu“ koji čini više prostorija u prizemlju, korisne površine 31,91 m2, kao i na trosobnom stanu na spratu – potkrovlju, korisne površine 135,71 m2, upisanim u listu nepokretnosti broj ..., na kat. parceli .../... KO ... . Prema stanovištu nižestepenih sudova tužilja je pravo svojine stekla po osnovu gradnje predmetnih nepokretnosti sopstvenim sredstvima i na osnovu dozvole i saglasnosti tuženog za izgradnju, čime je napravila novu stvar i stekla pravo svojine na spornim nepokretnostima, saglasno članu 21. i 22. stav 1. i 2. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova odgovaraju i usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjem nižestepenih sudova i revizijskog suda i ne odstupaju od načelnog pravnog stava izraženog na zajedničkoj sednici Saveznog suda, Vrhovnih sudova i Vrhovnog vojnog suda od 23.10.1990. godine, prema kojem se dogradnjom, nadziđivanjem i adaptacijom tuđeg ili suvlasničkog građevinskog objekta može steći pravo svojine ako takvu mogućnost dopušta zakon ili ugovor. S toga u konkretnom slučaju nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske praske ili novog tumačenja prava. Tuženi revizijom ukazuje na postojanje drugačije sudske prakse. Međutim, iz odluka na koje se tuženi poziva ne proizlazi zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev 3319/2017 od 24.05.2019. godine proizlazi da su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev imajući u vidu da u tom predmetu tužilac, na kome je bio teret dokazivanja, nije dokazao da je predmetni objekat izgrađen isključivo njegovim novčanim sredstvima, dok je prema presudi Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4999/2012 od 21.05.2013. godine tužbeni zahtev u tom postupku odbijen jer tužilac nije dokazao da je postojao sporazum između zakupodavca i zakupca prema kojem bi tužilac kao zakupac rekonstrukcijom, odnosno adaptacijom predmetnog poslovnog prostora, stekao pravo svojine na tom objektu, zbog čega navedene odluke ne predstavljaju dokaz o neujednačenoj sudskoj praksi.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora od 501.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tuženog nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
